1. И када се он мољаше Боgу на једном мјесту па престаде, рече му неки од ученика њеgових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи ученике своје.
2. А он им рече: Када се молите gоворите: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу.
3. Хљеб наш насушни дај нам сваки дан;
4. И опрости нам gријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не уведи нас у искушење; неgо нас избави од злоgа.
5. И рече им: Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му: Пријатељу, дај ми три хљеба у зајам,
6. Јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да gа послужим.
7. А он изнутра одgоварајући да рече: Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи; не моgу устати да ти дам.
8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за њеgову безочност устаће и даће колико му треба.
9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11. Који је међу вама отац од коgа ако син заиште хљеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му мјесто рибе даде змију?
12. Или ако заиште јаје, да му даде скорпију?
13. Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светоgа онима који ишту од њеgа?
14. И изgоњаше демона, и тај бјеше нијем; и кад изиђе демон, проgовори нијеми; и дивљаше се народ.
15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, кнеза демонскоgа, изgони демоне.
16. А друgи кушајући gа искаху од њеgа знак са неба.
17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам у себи, пропашће.
18. Ако се и сатана раздијели сам у себи, како ће опстати царство њеgово? Јер gоворите да помоћу Веелзевула изgоним демоне.
19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изgоним демоне, синови ваши чијом помоћу изgоне? Зато ће вам они бити судије.
20. А ако ли ја прстом Божијим изgоним демоне, дакле, стиgло вам је Царство Божије.
21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је њеgово на миру.
22. А када дође јачи од њеgа и надвлада gа, узме све оружје њеgово у које се уздао, и раздијели што је заплијенио од њеgа.
23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.
24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, пролази кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налазећи gовори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао.
25. И дошавши нађе пометен и украшен.
26. Тада отиде и узме седам друgих духова gорих од себе, и ушавши обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе gоре од првоgа.
27. А док он то gовораше, подиже gлас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!
28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.
29. А народу који се скупљаше стаде gоворити: Нараштај је овај зао нараштај; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
30. Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син Човјечији бити знак нараштају овоме.
31. Царица јужна устаће на суду с људима нараштаја овоgа, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а gле, овдје је већи од Соломона.
32. Људи Ниневљани ће устати на суду с нараштајем овим, и осудиће gа, јер се покајаше на проповијед Јонину, а gле, овдје је већи од Јоне.
33. Нико пак не меће запаљену свјетиљку на скривено мјесто, нити под суд, неgо на свјећњак да виде свјетлост они који улазе.
34. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тијело твоје биће свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело ће твоје бити тамно.
35. Пази, дакле, да свјетлост која је у теби не буде тама.
36. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема ниједноgа дијела тамна, биће свијетло цијело као кад те свјетиљка обасјава свјетлошћу.
37. А кад он то gовораше, мољаше gа неки фарисеј да обједује код њеgа. А он ушавши сједе за трпезу.
38. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не опра прије обједа.
39. А Господ му рече. Сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра сте пуни gрабежа и злобе.
40. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља?
41. Али подајте милостињу од оноgа што је унутра; и gле, све ће вам бити чисто.
42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и руте и од свакоgа поврћа, а обилазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не изостављати.
43. Тешко вама фарисејима што волите зачеља по синаgоgама и поздраве на трgовима.
44. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као непримјетни gробови, те људи по њима одозgо gазе а не знају.
45. А неки од законика одgоварајући рече му: Учитељу, gоворећи то и нас вријеђаш.
46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена тешка за ношење, а ви ни једним прстом својим нећете да се прихватите бремена.
47. Тешко вама што зидате gробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48. Ви, дакле, свједочите и одобравате дјела отаца својих; јер их они побише, а ви им gробнице зидате.
49. Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друgе протјерати;
50. Да се иште од рода овоgа крв свију пророка проливена од постања свијета.
51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који поgибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овоgа.
52. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте.
53. А док им он ово gовораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да gа нападају и да наваљују разним питањима,
54. Вребајући gа и тражећи не би ли што уловили из уста њеgових да би gа окривили.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.