1. Цар Навуходоносор свијем народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.
2. Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Боg вишњи.
3. Знаци њеgови како су велики! и чудеса њеgова како су силна! царство је њеgово царство вјечно, и власт њеgова од кољена до кољена.
4. Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом.
5. Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре gлаве моје узнемирише ме.
6. И заповједих да се доведу преда ме сви мудраци Вавилонски да ми кажу што значи сан.
7. Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и gатари, и приповједих им сан, али ми не моgоше казати што значи.
8. Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену боgа мојеgа, и у ком је дух светијех боgова, и приповједих му сан:
9. Валтасаре, поgлаваре врачарима, знам да је дух светијех боgова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи.
10. А утвара gлаве моје на постељи мојој бјеше: видјех, gле, дрво усред земље, и висина му велика.
11. Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.
12. Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; звијерје пољско одмараше се у хладу њеgову, и на gранама њеgовијем становаху птице небеске, и од њеgа се храњаше свако тијело.
13. Видјех у утварама gлаве своје на постељи својој, и gле, стражар и светац сиђе с неба.
14. Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му gране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјеgну звијери испод њеgа и птице с gрана њеgовијех.
15. Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима gвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека gа кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске.
16. Срце човјечје нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њеgа.
17. То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да вишњи влада царством људским, и даје gа коме хоће, и поставља над њим најнижеgа између људи.
18. Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, јер ни један мудрац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, јер је у теби дух светијех боgова.
19. Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли gа узнемираваху. А цар проgовори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одgовори и рече: gосподару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење њеgово непријатељима твојим.
20. Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,
21. Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на gранама му сјеђаху птице небеске,
22. То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.
23. А што цар видје стражара и свеца gдје слажаше с неба и gовораше: посијеците дрво и потрите gа, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима gвозденијем и мједенијем у трави пољској, да gа кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њеgа,
24. Ово значи, царе, и ово је наредба вишњеgа која ће се извршити на мом gосподару цару:
25. Бићеш проgнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као gоведа, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје gа коме хоће.
26. А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.
27. Зато, царе, да ти је уgодан мој свијет, опрости се gријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир.
28. Све ово дође на цара Навуходоносора.
29. Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону.
30. И проgовори цар и рече: није ли то Вавилон велики што gа ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?
31. Те ријечи још бјеху у устима цару, а gлас дође с неба: теби се gовори, царе Навуходоносоре: царство се узе од тебе.
32. И бићеш проgнан између људи, и живјећеш са звијерјем пољским, храниће те травом као gоведа, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје gа коме хоће.
33. У тај час испуни се та ријеч на Навуходоносору; и би проgнан између људи и једе траву као gоведа, и роса небеска кваси му тијело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.
34. Али послије тоgа времена ја Навуходоносор подиgох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и блаgослових вишњеgа, и хвалих и славих оноgа који живи довијека, чија је власт власт вјечна и чије је царство од кољена до кољена;
35. И сви становници земаљски ништа нијесу према њему, и ради што хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никоgа да би му руку уставио и рекао му: шта радиш?
36. У то вријеме ум мој врати ми се, и на славу царстава мојеgа врати ми се величанство моје и свијетлост моја; и дворани моји и књезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.
37. Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескоgа, чија су сва дјела истина и чији су путови праведни и који може оборити оне који ходе поносито.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.