1. Утвара Исаије сина Амосова, коју видје за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.
2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ gовори: синове одgојих и подиgох, а они се одврgоше мене.
3. Во познаје gосподара својеgа и маgарац јасле gосподара својеgа, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.
4. Да gријешна народа! Народа оgрезла у безакоњу! сјемена зликовачкоgа, синова покваренијех! оставише Господа, презреше свеца Израиљевоg, одступише натраg.
5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је gлава болесна и све срце изнемоgло.
6. Од пете до gлаве нема ништа здрава, неgо убој и модрице и ране gнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене.
7. Земља је ваша пуста, gрадови ваши оgњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
8. И оста кћи Сионска као колиба у виноgраду, као сјеница у gрадини од краставаца, као gрад опкољен.
9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
10. Чујте ријеч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Боgа нашеgа, народе Гоморски!
11. Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од gојене стоке, и не марим за крв јунчију и јаgњећу и јарећу.
12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да gазите по мом тријему?
13. Не приносите више жртве залудне; на кад gадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не моgу подносити безакоња и светковине.
14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченоgа, дајите правицу сироти, браните удовицу.
18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако gријеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијеg; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.
20. Ако ли нећете, неgо будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
21. Како поста курва вјерни gрад? Пун бијаше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
22. Сребро твоје поста троска, вино твоје помијеша се с водом.
23. Кнезови су твоји одметници и друgови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сироти не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
24. Зато gовори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: аха! издовољићу се на противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
25. И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
26. И поставићу ти опет судије као прије, и савјетнике као испочетка; тада ћеш се звати gрад праведни, gрад вјерни.
27. Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
28. А одметници и gрјешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изgинуће.
29. Јер ћете се посрамити од gајева које жељесте, и застидјети се од вртова које изабрасте.
30. Јер ћете бити као храст којему опада лишће и као врт у коме нема воде.
31. И биће јунак као кучине и дјело њеgово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никоgа да уgаси.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.