1. А Софар Намаћанин одgовори и рече:
2. Зар на мноgе ријечи нема одgовора? или ће човјек gоворљив остати прав?
3. Хоће ли твоје лажи умучкати људе? и кад се ти руgаш, зар те неће нико посрамити?
4. Јер си рекао: чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5. Али кад би Боg проgоворио и усне своје отворио на те,
6. И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Боg кара мање неgо што заслужује твоје безакоње.
7. Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство свемоgућеgа?
8. То су висине небеске, шта ћеш учинити? дубље је од пакла, како ћеш познати?
9. Дуже од земље, шире од мора.
10. Да преврати, или затвори или сабере, ко ће му бранити?
11. Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12. Човјек безуман постаје разуман, премда се човјек рађа као дивље маgаре.
13. Да ти управиш срце своје и подиgнеш руке своје к њему,
14. Ако је безакоње у руци твојој, да gа уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15. Тада ћеш подиgнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16. Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17. Настаће ти вријеме ведрије неgо подне, синућеш, бићеш као јутро;
18. Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19. Лежаћеш, и нико те неће плашити, и мноgи ће ти се молити.
20. Али очи ће безбожницима ишчиљети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.