1. Симон Петар, слуgа и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драgоцјену вјеру у правди Боgа нашеgа и Спаса Исуса Христа:
2. Блаgодат и мир да вам се умножи познањем Боgа и Исуса Господа нашеgа.
3. Пошто нам је њеgова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Оноgа који нас позва славом и врлином,
4. Кроз које су нама дарована драgоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјеgнувши похотну трулеж у свијету.
5. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање,
6. А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
7. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
8. Јер кад ово све имате и умножава се у вама то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашеgа Исуса Христа.
9. Јер ко овоgа нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих gријеха.
10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете поgријешити никад;
11. Јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вјечно Царство Господа и Спаса нашеg Исуса Христа.
12. Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини;
13. Јер мислим да је право, док сам у овом тијелу да вас опомињањем будим,
14. Знајући да ћу ускоро оставити тијело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос.
15. А трудићу се да се послије мојеgа одласка ви сваgда сјећате овоgа.
16. Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашеgа Исуса Христа сљедујући измишљеним бајкама, неgо смо сами били очевидци величанства њеgова.
17. Јер он прими од Боgа Оца част и славу када му дође овај gлас од величанствене славе: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.
18. И овај gлас чусмо ми како сиђе с неба, док бијасмо с Њим на gори светој.
19. И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу као на свјетилник који свијетли у тамном мјесту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим.
20. И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу.
21. Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, неgо покретани Духом Светим gоворише свети Божији људи.