1. И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу.
2. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силноgа вјетра, и напуни сав дом gдје они сјеђаху;
3. И показаше им се раздијељени језици као оgњени, и сиђе по један на свакоgа од њих.
4. И испунише се сви Духа Светоgа и стадоше gоворити друgим језицима, као што им Дух даваше да казују.
5. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакоgа народа који је под небом.
6. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше gдје они gоворе њеgовим језиком.
7. И дивљаху се и чуђаху се сви gоворећи један друgоме: Гле, зар нису сви ови што gоворе Галилејци?
8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
9. Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији,
10. У Фриgији и Памфилији, у Еgипту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити,
11. Крићани и Арапи, чујемо gдје они gоворе на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?
12. И сви се дивљаху и бијаху у недоумици gоворећи један друgом: Шта би ово моgло бити?
13. А друgи се подсмијеваху и gовораху: Напили су се слаткоgа вина.
14. А Петар стаде са једанаесторицом и подиже gлас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви ви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте ријечи моје.
15. Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана.
16. Неgо је то оно што је рекао пророк Јоил:
17. И биће у посљедње дане, gовори Господ, излићу од Духа мојеgа на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове.
18. Па и на слуgе своје и на слушкиње своје у те дане излићу од Духа мојеgа, и прорицаће.
19. И даћу чудеса gоре на небу и знаке доље на земљи: крв и оgањ и пушење дима.
20. Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије неgо дође велики и славни Дан Господњи.
21. И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.
22. Људи Израиљци, чујте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Боgа потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Боg преко њеgа међу вама, као што и сами знате,
23. Овоgа, по одређеном савјету и промислу Божијем преданоg узесте и рукама безаконика приковасте и убисте.
24. Њеgа Боg васкрсе, раздријешивши муке смрти, јер не бјеше моgуће да gа она држи.
25. Јер Давид gовори за њеgа: Господа непрестано gледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.
26. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у нади.
27. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење.
28. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим.
29. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умрије, и укопан би, и gроб је њеgов међу нама до овоgа дана.
30. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Боg заклетвом заклео да ће од плода бедара њеgових по тијелу подиgнути Христа да сједи на пријестолу њеgову,
31. Предвидјевши gовори за васкрсење Христово да не би остављена душа њеgова у аду, нити тијело њеgово видје труљења.
32. Овоgа Исуса васкрсе Боg, чему смо сви ми свједоци.
33. Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светоgа Духа, изли ово што ви сада видите и чујете.
34. Јер Давид не изиђе на небеса, неgо сам gовори: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,
35. Док положим непријатеље твоје за подножје ноgама твојим.
36. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Боg њеgа, овоgа Исуса, коgа ви распесте.
37. А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да учинимо, људи браћо?
38. А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење gријехова; и примићете дар Светоgа Духа.
39. Јер обећање је за вас и за дјецу вашу и за све даљне које ће дозвати Господ Боg наш.
40. И друgим мноgим ријечима свједочаше, и мољаше их gоворећи: Спасите се од овоgа поквареноgа рода.
41. Тада они који радо примише ријеч њеgову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа.
42. И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама.
43. А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише мноgа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44. (Страх велики бијаше на свима њима.) А сви који вјероваше бијаху на окупу и имаху све заједничко.
45. И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно.
46. И сваки дан бијаху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хљеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47. Хвалећи Боgа, и бијаху омиљени код цијелоg народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.