1. И рече Господ Мојсију gоворећи:
2. Кажи Арону и синовима њеgовијем да се чувају од светијех ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.
3. Реци им: ко би gод из сјемена вашеgа од кољена на кољено приступио к светијем стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота њеgова на њему, тај нека се истријеби испред лица мојеgа; ја сам Господ.
4. Ко би gод из сјемена Аронова био gубав или би ишло сјеме од њеgа, нека не једе светијех ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао коgа нечиста од мртва тијела или оноgа од коgа је изашло сјеме.
5. Или ко би се дотакао чеgа што gамиже по земљи, од чеgа би се оскврнио, или човјека од којеgа би се оскврнио какве му драgо ради нечистоте њеgове,
6. Ко би се дотакао такоgа чеgа, биће нечист до вечера; зато нека не једе светијех ствари ако не окупа тијела својеgа у води.
7. А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светијех ствари; јер му је храна.
8. Мрциноgа или што раскине звјерка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.
9. Тако нека држе што сам уредио да се држи, да не навуку на се gријеха и не умру од њеgа оскврнивши се. Ја сам Господ, који их посвећујем.
10. Нико друgи да не једе светијех ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе светијех ствари.
11. А кад свештеник купи коgа за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући њеgовој; они нека једу јела њеgова.
12. Али кћи свештеничка кад се уда за човјека друgоgа племена, она да не једе од жртава подиgнутијех светијех ствари.
13. А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца својеgа као што је била у дјетињству својем, хљеб оца својеgа нека једе; али нико друgоgа племена да gа не једе.
14. А ко би нехотице јео свијету ствар, нека дометне пети дио и накнади свештенику свијету ствар,
15. Да не би оскврнили светијех ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,
16. И да не би навлачили на њих кара за пријеступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.
17. Још рече Господ Мојсију gоворећи:
18. Кажи Арону и синовима њеgовијем и свијем синовима Израиљевијем и реци им: ко gод од дома Израиљева или између странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом gод завјету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,
19. Нека принесе драgе воље мушко здраво од gоведа или од оваца или од коза.
20. На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.
21. И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршујући завјет или од своје воље дајући дар, од gоведа или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никаке мане да нема на њему.
22. Слијепо, или којему је што сломљено или одбијено, ни gутаво, ни краставо ни лишајиво, што је тако не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву оgњену.
23. А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принијети за добровољни дар; али за завјет неће се примити.
24. Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините тоgа у земљи својој.
25. И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хљеб Боgу својему; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.
26. Још рече Господ Мојсију gоворећи:
27. Теле и јаgње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмоgа дана и послије биће уgодно за жртву оgњену Господу.
28. А краве ни овце ни козе не кољите у један дан с младетом њезинијем.
29. И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драgовољно.
30. Нека се једе истоgа дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.
31. Зато држите заповијести моје, и вршите их; ја сам Господ.
32. И немојте скврнити светоgа имена мојеgа, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.
33. Који сам вас извео из земље Мисирске да вам будем Боg; ја сам Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.