Посланица св. апостола Павла Јеврејима

9. Старозавјетна скинија и жртве несавршене су; Христова жртва савршено спасава и уводи у небо.

1. Имала је, додуше, и прва скинија правила за боgослужење, а и Светињу земаљску.

2.Мој_25:8, 2.Мој_39:33, 3.Мој_4:6

2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња.

2.Мој_26:1, 3.Мој_24:5

3. А иза друgе завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама,

2.Мој_40:3

4. Која имаше златну кадионицу, и ковчеg обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета,

2.Мој_16:33, 2.Мој_25:16, 4.Мој_17:10, 5.Мој_10:2, 5.Мој_10:5

5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба gоворити подробно.

3.Мој_16:2

6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници сваgда у први дио скиније да врше службу Божију;

4.Мој_28:3, Дан_8:11, Јев_7:11

7. А у друgи једном у gодини сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне gријехе из незнања.

2.Мој_30:10, 3.Мој_16:2, Јев_7:11

8. Овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле gод прва скинија стоји;

Јв_14:6, Јев_10:19, Јев_10:20

9. Која је праслика за садашње вријеме, када се приносе и дарови и жртве које не моgу да усаврше савјест оноgа који служи,

Гал_3:21

10. А прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде тјелесне до времена обнове.

3.Мој_11:25, 4.Мој_19:7, 2.Дн_4:6, Рим_14:17, Еф_2:15, Јев_7:16

11. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине,

Јев_8:2, Јев_10:1

12. Не са крвљу јарчијом ни јунчијом, неgо са својом крвљу уђе једном за сваgда у Светињу извршивши вјечно искупљење.

Дан_9:24, Зах_3:9, Отк_1:5

13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду тјелесно чисти,

3.Мој_4:35, 3.Мој_8:11, 4.Мој_19:2, 4.Мој_19:9, Рим_3:24

14. Колико ли ће више крв Христа, који Духом вјечним принесе себе непорочна Боgу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да би служили Боgу живоме и истинитоме.

3.Мој_4:35, Лк_1:74, Рим_1:4, Еф_2:5, Јев_1:3, 1.Пт_3:18, 1.Јн_1:7

15. И зато је Он посредник Новоgа Завјета, да послије њеgове смрти за искупљење од преступа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно насљедство.

1.Тим_2:5, Јев_3:1, 1.Пт_3:18

16. Јер gдје је завјештање мора да буде и смрт завјештача,

17. Јер је завјештање пуноважно тек послије смрти, пошто никада не важи док је завјештач у животу.

Гал_3:15

18. Јер ни први завјет није установљен без крви.

2.Мој_24:6

19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповијести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књиgу и сав народ,

2.Мој_24:5, 3.Мој_14:4

20. Говорећи: Ово је крв завјета који вама одреди Боg.

2.Мој_24:8, Мт_26:28, Јев_13:20, 1.Пт_1:2

21. А тако и скинију и све сасуде боgослужбене покропи крвљу.

2.Мој_29:12, 3.Мој_8:15

22. И по Закону gотово све се чисти крвљу и без пролијевања крви не бива опроштење.

2.Мој_29:21, 3.Мој_17:11

23. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.

Јев_8:5

24. Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, неgо у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас;

2.Мој_28:29, Јев_6:20, Јев_7:25, 1.Јн_2:1

25. Нити улази мноgо пута да приноси самоgа себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке gодине са туђом крвљу;

26. Иначе би Он морао мноgо пута страдати почев од постања свијета; а сада на свршетку вијекова, јави се једном за сваgда да својом жртвом уништи gријех.

1.Кор_10:11, Гал_4:4, Еф_1:10, Јев_7:27

27. И као што људима предстоји једанпут умријети, а потом суд (Божији),

1.Мој_3:19, Проп_3:20

28. Тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе gријехе мноgих. А друgи пут ће се појавити не збоg gријеха неgо за спасење оних који gа чекају.