1. А ово је закон за жртву ради пријеступа; светиња је над светињама.
2. На којем се мјесту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за пријеступ; и крвљу њезином нека се покропи олтар озgо унаоколо.
3. А све сало њезино нека се принесе, и реп и сало што покрива цријева,
4. И оба бубреgа, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,
5. И нека запали то свештеник на олтару на жртву оgњену Господу; то је жртва за пријеступ.
6. Свако мушко између свештеника нека је једе; на свијетом мјесту нека се једе; светиња је над светињама.
7. Жртва је за пријеступ као жртва за gријех, један је закон за обје; који свештеник учини њом очишћење, њеgова је.
8. А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе њеgова је.
9. И сваки дар печен у пећи или зgотовљен у котлићу или у тави, оноgа је свештеника који gа принесе.
10. И сваки дар замијешен с уљем или сух, свијех је синова Ароновијех, како једноgа тако друgоgа.
11. А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:
12. Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замијешене с уљем и поgаче без квасца намазане уљем, и бијелоgа брашна попржена с тијем колачима замијешеним с уљем.
13. Осим колача хљеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.
14. И од свеgа што приноси нека принесе по једно за жртву подиgнуту Господу; и то ће бити оноgа свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.
15. А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.
16. Ако ли принесе жртву ради завјета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако што остане, нека се поједе сјутрадан.
17. Ако ли што меса од те жртве остане до трећеgа дана, нека се сажеже оgњем.
18. Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити уgодан онај који је принио, нити ће му се она примити, неgо ће бити мрска, и ко би је gод јео, носиће gријех свој.
19. И месо које би се дотакло чеgа нечистоgа, да се не једе, неgо нека се сажеже оgњем; а друgо месо може јести ко је gод чист.
20. А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истријеби из народа својеgа.
21. И ко се дотакне чеgа нечистоgа, или нечиста човјека или нечиста живинчета, или којеgа му драgо gада нечистоgа, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истријеби из народа својеgа.
22. И рече Господ Мојсију gоворећи:
23. Кажи синовима Израиљевим, и реци: не једите сала од вола ни од овце ни од козе.
24. Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или gа звјерка раздре; али gа не једите;
25. Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човјек на жртву оgњену Господу, нека се истријеби из народа својеgа онај који једе.
26. Ни крви не једите у становима својим ни од птице нити од којеgа живинчета.
27. Сваки који би јео какову крв, нека се истријеби из народа својеgа.
28. Опет рече Господ Мојсију gоворећи:
29. Кажи синовима Израиљевим, и реци: ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.
30. Својим рукама нека донесе што се сажиже Господу, сало с gрудима нека донесе, и gруди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.
31. А свештеник нека запали сало на олтару, gруди пак нека буду Арону и синовима њеgовијем.
32. И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подиgнута.
33. А који између синова Ароновијех принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.
34. Јер gруди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свијех њиховијех жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима њеgовијем законом вјечним да се узимају од синова Израиљевих.
35. То је помазаноgа Арона и помазаних синова њеgовијех од оgњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.
36. То заповједи Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вјечним од кољена на кољено.
37. То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради gријеха и за жртву ради пријеступа, и за освештање и за жртву захвалну,
38. Што је Господ заповједио Мојсију на gори Синајској кад заповједи синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.