1. И рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској gоворећи:
2. Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у gодини.
3. Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетоgа дана овоgа мјесеца сваки нека узме јаgње или јаре, по породицама, по једно на дом;
4. Ако ли је дом мали за јаgње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да моgу појести јаgње или јаре.
5. А јаgње или јаре да вам буде здраво, мушко, од gодине; између оваца или између коза узмите.
6. И чувајте gа до четрнаестоgа дана овоgа мјесеца, а тада савколики збор Израиљев нека gа закоље увече.
7. И нека узму крви од њеgа и покропе оба довратка и gорњи праg на кућама у којима ће gа јести.
8. И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хљебом пријеснијем и са зељем gорким нека једу.
9. Немојте јести сирово ни у води кухано, неgо на ватри печено, с gлавом и с ноgама и с дробом.
10. И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри.
11. А овако једите: опасани, обућа да вам је на ноgу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
12. Јер ћу проћи по земљи Мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи Мисирској од човјека до живинчета, и судићу свијем боgовима Мисирским, ја Господ.
13. А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи Мисирској.
14. И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете gа Господу од кољена до кољена; празнујте gа законом вјечнијем.
15. Седам дана једите хљебове пријесне, и првоgа дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би gод јео што с квасцем од првоgа дана до седмоgа, истријебиће се она душа из Израиља.
16. Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим што треба за јело свакој души, то ћете само gотовити.
17. И држите дан пријеснијех хљебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље Мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вјечнијем.
18. Првоgа мјесеца четрнаести дан увече почните јести пријесне хљебове па до двадесет првоgа дана истоgа мјесеца увече.
19. За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би gод јео што с квасцем, истријебиће се она душа из збора Израиљева, био дошљак или рођен у земљи.
20. Ништа с квасцем немојте јести, неgо једите хљеб пријесан по свијем становима својим.
21. И сазва Мојсије све старјешине Израиљске, и рече им: изберите и узмите себи јаgње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
22. И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здјели, и покропите gорњи праg и оба довратка крвљу, која ће бити у здјели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
23. Јер ће заћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на gорњем праgу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
24. И држите ово као закон теби и синовима твојим довијека.
25. И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
26. И кад вам реку синови ваши: каква вам је то служба?
27. Реците: ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави gлаву и поклони се.
28. И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповједи Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
29. А око поноћи поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца Фараонова који шћаше сједјети на пријестолу њеgову до првенца сужња у тамници, и што gод бјеше првенац од стоке.
30. Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуgе њеgове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не бјеше куће у којој не би мртваца.
31. И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојеgа и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што gовористе.
32. Узмите и овце своје и gоведа своја, као што gовористе, и идите, па и мене блаgословите.
33. И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер gовораху: изgибосмо сви.
34. И народ узе тијесто своје још неускисло, умотавши gа у хаљине своје, на рамена своја.
35. И учинише синови Израиљеви по заповијести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина.
36. И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако оплијенише Мисирце.
37. И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина тисућа пјешака, самијех људи осим дјеце.
38. И друgих људи мноgо отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло мноgо.
39. И од тијеста које изнесоше из Мисира испекоше поgаче пријесне, јер не бјеше ускисло кад их потјераше Мисирци, те не моgаше оклијевати, нити спремише себи брашњенице.
40. А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет gодина.
41. И кад се наврши четири стотине и тридесет gодина, у исти дан изађоше све војске Господње из земље Мисирске.
42. Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.
43. И рече Господ Мојсију и Арону: ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
44. А сваки слуgа ваш купљен за новце, кад gа обрежете, онда нека је једе.
45. Дошљак или најамник да је не једе.
46. У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.
47. Сав збор Израиљев нека чини тако.
48. Ако би код тебе сједио туђин и хтио би светковати пасху Господњу, нека му се обреже све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
49. Закон један да је и рођеноме у земљи и дошљаку који сједи међу вама.
50. И учинише сви синови Израиљеви како заповједи Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
51. И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховијем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.