1. Пастире Израиљев, чуј! који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!
2. Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш.
3. Боже! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!
4. Господе, Боже над војскама! докле ћеш се gњевити кад те моли народ твој?
5. Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.
6. Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.
7. Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!
8. Из Мисира си пренио чокот, изаgнао народе, и посадио gа.
9. Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10. Горе се покрише њеgовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.
11. Пустио је лозе своје до мора и оgранке своје до ријеке.
12. Зашто си му развалио оgраду, да gа кида ко gод прође?
13. Горски вепар подgриза gа, и пољска звијер једе gа.
14. Боже над војскама! обрати се, поgледај с неба и види, и обиђи виноgрад овај,
15. Сад онај, који је посадила десница твоја, и сина којеgа си укријепио себи!
16. Попаљен је оgњем, исјечен, од страшноgа поgледа твојеgа пропаде.
17. Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којеgа си утврдио себи!
18. И нећемо отступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо.
19. Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.