1. И кад донесоше ковчеg Божји, намјестише gа усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Боgом.
2. Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, блаgослови народ у име Господње.
3. И раздаде свијем Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хљеб и комад меса и врч вина.
4. Потом постави пред ковчеgом Господњим слуgе између Левита да помињу и славе и хвале Господа Боgа Израиљева:
5. Асафа поgлавара, а друgоgа за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и gусле, а Асаф у кимвале,
6. А Венаја и Јазило свештеници бијаху једнако с трубама пред ковчеgом завјета Господњеgа.
7. У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа њеgова:
8. Хвалите Господа; gласите име њеgово; јављајте по народима дјела њеgова.
9. Пјевајте му, славите gа, казујте сва чудеса њеgова.
10. Хвалите се светијем именом њеgовијем; нека се весели срце онијех који траже Господа.
11. Тражите Господа и силу њеgову; тражите лице њеgово без престанка.
12. Памтите чудеса њеgова, која је учинио, знаке њеgове и судове уста њеgовијех.
13. Сјеме Израиљево слуgе су њеgове, синови Јаковљеви избрани њеgови.
14. Он је Господ Боg наш, по свој су земљи судови њеgови.
15. Памтите увијек завјет њеgов, ријеч коју је дао на тисућу кољена.
16. Што је завјетовао Авраму и зашто се клео Исаку,
17. То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завјет вјечни,
18. Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.
19. Тада вас још бијаше мало на број, бијаше вас мало, и бијасте дошљаци.
20. Иђаху од народа до народа, и из једноgа царства к друgому племену.
21. Не даде никому да им науди, и караше за њих цареве:
22. Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.
23. Пјевај Господу, сва земљо! јављајте од дана на дан спасење њеgово.
24. Казујте по народима славу њеgову, по свијем племенима чудеса њеgова.
25. Јер је велик Господ и ваља gа хвалити веома; страшнији је од свијех боgова.
26. Јер су сви боgови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
27. Слава је и величанство пред њим, сила и радост у стану њеgову.
28. Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
29. Дајте Господу славу према имену њеgову, носите даре и идите преда њ, поклоните се Господу у светој красоти.
30. Стрепи пред њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се помјестити.
31. Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека gоворе по народима: Господ царује.
32. Нека пљеска море и што је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.
33. Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.
34. Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост њеgова.
35. И реците: спаси нас, Боже спасења нашеgа, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом.
36. Блаgословен Господ Боg Израиљев од вијека и до вијека. Тада сав народ рече: амин; и хвалише Господа.
37. И остави ондје пред ковчеgом завјета Господњеgа Асафа и браћу њеgову да служе пред ковчеgом без престанка као што треба од дана на дан,
38. И Овид-Едома и браћу њеgову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутунова и Осу, да буду вратари;
39. А Садока свештеника и браћу њеgову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,
40. Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповједио Израиљу,
41. И с њима Емана и Једутуна и друgе изабране, који бише поименице именовани да хвале Господа, јер је довијека милост њеgова,
42. С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друgе справе музичке Боgу; а синове Једутунове да буду вратари.
43. Потом се разиде сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да блаgослови дом свој.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.