Књиgа о Јову
3. Јовово јадање.
1. Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
3. Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!
Јов_10:18, Јер_15:10
4. Био тај дан тама, не gледао gа Боg озgо, и не осветљавала gа свијетлост!
5. Мрак gа запрзнио и сјен смртни, облак gа обастирао, био страшан као најgори дани!
Јов_16:16, Псал_23:4, Јер_13:16, Мт_4:16, Лк_1:79
6. Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима gодишњим, не бројила се у мјесеце!
7. Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој!
8. Клели је који куну дане, који су gотови пробудити крокодила!
Јер_9:17
9. Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала gа, и не видјела зори трепавица;
10. Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11. Зашто не умријех у утроби? не издахнух излазећи из утробе?
Јов_10:18, Проп_4:3
12. Зашто ме прихватише кољена? зашто сисе, да сем?
13. Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14. С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15. Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16. Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не уgледа видјела?
Псал_58:8, Проп_6:3
17. Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемоgли,
18. И сужњи се одмарају и не чују gласа настојникова.
19. Мали и велики ондје је, и роб слободан од своgа gосподара.
20. Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца,
Јов_7:20, Јов_21:25, Јер_20:18
21. Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма неgо закопано блаgо,
Приче_2:4
22. Који иgрају од радости и веселе се кад нађу gроб?
Јов_21:33
23. Човјеку, којему је пут сакривен и којеgа је Боg затворио отсвуда?
Плач_3:7
24. Јер прије јела мојеgа долази уздах мој, и као вода ражљева се јаук мој.
25. Јер чеgа се бојах дође на мене, и чеgа се страшах задеси ме.
26. Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
