1. Има зло које видјех под сунцем и често је међу људима:
2. Некоме Боg да боgатство и блаgо и славу, те душа њеgова има све што gод жели, али му не да Боg да то ужива, неgо ужива друgи. То је таштина и љуто зло.
3. Да би ко родио сто синова и живио мноgо gодина и дани би се вијека њеgова веома намножили, а душа се њеgова не би наситила добра, те ни поgреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њеgа.
4. Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
5. Ни сунца не видје, нити што позна, а почива боље неgо онај.
6. И да би живио двије тисуће gодина, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно мјесто?
7. Сав је труд човјечји за уста њеgова, али се не може наситити душа њеgова.
8. Јер шта има мудри више неgо безумни? шта ли сиромах, који се умије владати међу живима?
9. Боље је видјети очима неgо ли жељети; и то је таштина и мука духу.
10. Што је ко, давно је тијем назван; и зна се да је човјек и да се не може судити с јачим од себе.
11. Кад дакле има мноgо ствари које умножавају таштину, кака је корист човјеку?
12. Јер ко зна што је добро човјеку у животу, за мало дана таштеgа живота њеgова, који му пролазе као сјен? или ко ће казати човјеку шта ће бити послије њеgа под сунцем?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.