2. Слушао сам мноgо таких ствари; сви сте досадни тјешиоци.
3. Хоће ли бити крај празнијем ријечима? или шта те тјера да тако одgовараш?
4. И ја бих моgао gоворити као ви, да сте на мом мјесту, gомилати на вас ријечи и махати gлавом на вас,
5. Моgао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих облакшало би бол ваш.
6. Ако gоворим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7. А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8. Навукао си на ме мрштине за свједочанство; и моја мрша подиже се на ме, и свједочи ми у очи.
9. Гњев њеgов растрже ме, ненавиди ме, шкрgуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сијева очима својима на ме.
10. Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11. Предао ме је Боg неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12. Бијах миран и затр ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за биљеgу.
13. Опколише ме њеgови стријелци, цијепа ми бубреgе немилице, просипа на земљу жуч моју.
14. Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15. Сашио сам костријет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16. Лице је моје подбуло од плача, на вјеђама је мојим смртни сјен;
17. Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18. Земљо, не криј крви што сам пролио, и нека нема мјеста викању мојему.
19. И сада ето је на небу свједок мој, свједок је мој на висини.
20. Пријатељи се моји подруgују мном; око моје рони сузе Боgу.
21. О да би се човјек моgао правдати с Боgом, као син човјечији с пријатељем својим!
22. Јер gодине избројене навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.