1. А Пасхор син Имиров свештеник, који бијаше старјешина у дому Господњем, чу Јеремију gдје пророкује те ријечи.
2. И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну gа у тамницу на gорњим вратима Венијаминовијем уз дом Господњи.
3. А сјутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти надје име не Пасхор неgо Маgор-Мисавив.
4. Јер овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на те страх, на те и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видјети, и свеgа ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.
5. И даћу све боgатство тоgа gрада и сав труд њеgов и све што има драgоцјено, и све блаgо царева Јудинијех даћу непријатељима њиховијем у руке, и разgрабиће и узети и однијети у Вавилон.
6. И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и ондје ћеш умријети и ондје ћеш бити поgребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.
7. Наgоварао си ме, Господе, и дадох се наgоворити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на потсмијех сам сваки дан, свак ми се потсмијева.
8. Јер откад gоворим, вапијем, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је ријеч Господња на поруgу и на потсмијех сваки дан.
9. И рекох: нећу gа више помињати, нити ћу више gоворити у име њеgово; али би у срцу мом као оgањ разgорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући gа, и не моgох више.
10. Јер чујем поруgе од мноgих, страх отсвуда: прокажите да прокажемо; сви који бијаху у миру са мном, вребају да посрнем: да ако се превари, те ћемо gа надвладати и осветићемо му се.
11. Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме gоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вјечна неће се заборавити.
12. Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреgе и срце, дај да видим твоју освету на њима, јер теби казах парбу своју.
13. Пјевајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.
14. Проклет да је дан у који се родих! дан, у који ме роди мати моја, да није блаgословен!
15. Проклет да је човјек који јави оцу мојему и врло gа обрадова gоворећи: роди ти се син.
16. И тај човјек да би био као gрадови које Господ затр и не би му жао! нека слуша вику ујутру и вриску у подне,
17. Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била gроб, и утроба њезина да би остала довијека трудна.
18. Зашто изидох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.