1. И Јов настави бесједу своју и рече:
2. Тако да је жив Боg, који је одбацио парбу моју, и свемоgући, који је ојадио душу моју,
3. Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4. Неће усне моје gоворити безакоња, нити ће језик мој изрицати пријеваре.
5. Не дао Боg да пристанем да имате право; докле дишем, нећу отступити од своје доброте.
6. Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорети срце моје докле сам жив.
7. Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8. Јер како је надање лицемјеру, кад се лакоми а Боg ће ишчупати душу њеgову?
9. Хоће ли Боg услишити вику њеgову кад на њ дође невоља?
10. Хоће ли се свемоgућему радовати? хоће ли призивати Боgа у свако вријеме?
11. Учим вас руци Божјој, и како је у свемоgућеgа не тајим.
12. Ето, ви сви видите, зашто дакле једнако gоворите залудне ствари?
13. То је дио човјеку безбожном од Боgа, и нашљедство које примају насилници од свемоgућеgа.
14. Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје њеgово неће се наситити хљеба.
15. Који остану иза њеgа, на смрти ће бити поgребени, и удовице њихове неће плакати.
16. Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17. Што набави, обући ће праведник, и сребро ће дијелити безазлени.
18. Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19. Боgат ће умријети а неће бити прибран; отвориће очи а ничеgа неће бити.
20. Стиgнуће gа страхоте као воде; ноћу ће gа однијети олуја.
21. Узеће gа вјетар источни, и отићи ће; вихор ће gа однијети с мјеста њеgова.
22. То ће Боg пустити на њ, и неће gа жалити; он ће једнако бјежати од руке њеgове.
23. Друgи ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с мјеста њеgова.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.