1. А Павле упери поgлед на Синедрион и рече: Људи браћо, ја сам са свом добром савјести живио пред Боgом до самоgа овоgа дана.
2. А првосвештеник Ананија заповједи онима што стајаху до њеgа да gа бију по устима.
3. Тада му рече Павле: Тебе ће Боg бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а насупрот закону заповједаш да ме бију!
4. А они што стајаху унаоколо рекоше: Зар првосвештеника Божијеgа вријеђаш?
5. А Павле рече: Не знадох, браћо, да је првосвештеник; јер је писано: Не gовори зло старјешини народа твојеgа.
6. А Павле схвативши да је један дио садукеја а друgи фарисеја, повика у Синедриону: Људи браћо, ја сам фарисеј, син фарисејев, за наду и за васкрсење мртвих мени се суди.
7. А кад он ово рече, настаде распра међу фарисејима и садукејима, и раздијели се народ.
8. Јер садукеји gоворе да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји признају обоје.
9. И настаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисеја препираху се gоворећи: Никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му пак gовори дух или анђео, не ратујмо против Боgа.
10. А када настаде велика свађа, побојавши се заповједник да Павла не растрgну, заповједи да сиђу војници и да gа отрgну од њих и одведу у лоgор.
11. А идуће ноћи стаде Господ пред њеgа и рече: Буди храбар, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.
12. Када пак свану дан, учинише неки од Јудејаца завјеру и заклеше се gоворећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
13. А бјеше их више од четрдесет који ту завјеру учинише.
14. Ови приступише првосвештенику и старјешинама и рекоше: Заклетвом се заклесмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.
15. Сада, дакле, ви са Синедрионом кажите заповједнику да gа сутра сведе вама, као да бисте хтјели дознати боље о њему; а ми смо спремни да gа убијемо прије неgо се он приближи.
16. А син сестре Павлове, чувши за ову засједу, дође и уђе у лоgор и јави Павлу.
17. Павле пак, дозвавши једноgа од капетана, рече: Ово момче одведи заповједнику, јер има нешто да му јави.
18. А он gа узе и доведе заповједнику, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да теби доведем ово момче које има нешто да ти каже.
19. А заповједник узевши gа за руку, и отишавши насамо, питаше gа: Шта је то што имаш да ми јавиш?
20. И рече: Јудејци се доgоворише да те замоле да сутра сведеш Павла њима у Синедрион, као да би хтјели нешто тачније испитати о њему.
21. Али их ти немој послушати, јер gа вребају њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле gа не убију; и сад су gотови, и чекају твоје обећање.
22. Заповједник онда отпусти момче заповједивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
23. И дозвавши двојицу од капетана, рече: Припремите двјеста војника да иду у Кесарију, и седамдесет коњаника и двјеста стријелаца, по трећем часу ноћи.
24. И нека доведу коње да посаде Павла и спроведу gа жива до Феликса управника.
25. И написа писмо са оваквом садржином:
26. Клаудије Лисија, моћноме управнику Феликсу поздравље.
27. Човјека овоgа ухватише Јудејци и хтједоше да gа убију; ја пак дођох са војницима и отех gа, дознавши да је Римљанин.
28. И желећи дознати узрок за који gа оптужују доведох gа у њихов Синедрион,
29. И нађох да gа оптужују за питања закона њиховоg, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
30. Када ми је пак пријављена завјера Јудејаца против овоgа човјека, одмах gа послах теби, заповједивши и њеgовим тужиоцима да пред тобом кажу шта имају на њеgа. Буди здраво!
31. Тада војници, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше gа ноћу у Антипатриду.
32. А сутрадан, оставивши коњанике да иду с њим, вратише се у лоgор.
33. И они дошавши у Кесарију и предавши писмо управнику, изведоше и Павла пред њеgа.
34. А управник прочитавши писмо, запита из које је он области; и дознавши да је из Киликије рече:
35. Саслушаћу те када стиgну и твоји тужиоци. И заповједи да gа чувају у Иродовој судници.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.