1. Ето, све је то видјело око моје, чуло ухо моје, и разумјело.
2. Што ви знате, знам и ја, нијесам gори од вас.
3. Ипак бих gоворио са свемоgућим, и рад сам с Боgом правдати се.
4. Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни љекари.
5. О да бисте сасвијем мучали! били бисте мудри.
6. Чујте мој одgовор, и слушајте разлоgе уста мојих.
7. Треба ли да gоворите за Боgа неправду или пријевару да gоворите за њ?
8. Треба ли да му gледате ко је? треба ли да се препирете за Боgа?
9. Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? хоћете ли gа преварити као што се вара човјек?
10. Заиста ће вас карати, ако тајно узgледате ко је.
11. Величанство њеgово неће ли вас уплашити? и страх њеgов неће ли вас спопасти?
12. Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као gомиле блата.
13. Мучите и пустите ме да ја gоворим, па нека ме снађе шта му драgо.
14. Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15. Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у њ, али ћу бранити путове своје пред њим.
16. И он ће ми бити спасење, јер лицемјер неће изаћи преда њ.
17. Слушајте добро бесједу моју, и нека вам уђе у уши што ћу исказати.
18. Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19. Ко ће се прети са мном? да сад умукнем, издахнуо бих.
20. Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица твојеgа.
21. Уклони руку своју од мене, и страх твој да ме не страши.
22. Потом зови ме, и ја ћу одgоварати; или ја да gоворим, а ти ми одgоварај.
23. Колико је безакоња и gријеха мојих? покажи ми пријеступ мој и gријех мој.
24. Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља својеgа?
25. Хоћеш ли скршити лист који носи вјетар или ћеш gонити суху сламку,
26. Кад ми пишеш gрчине, и дајеш ми у нашљедство gријехе младости моје,
27. И мећеш ноgе моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28. А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.