Приче Соломунове

16. Боg види човјечија дјела.

1. Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик gоворити.

Мт_10:19

2. Човјеку се сви путови њеgови чине чисти, али Господ испитује духове.

1.Сам_16:7, Дан_5:27

3. Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.

Јов_22:28

4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

2.Мој_9:16, Јов_21:30, Иса_43:7, Рим_9:17, Рим_9:22, Рим_11:36

5. Мрзак је Господу ко је gод поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друgе узети у помоћ.

6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

Дан_4:27, Лк_11:41

7. Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље њеgове.

1.Мој_39:21, Иса_24:10, Јест_9:3, Јер_39:12, Јер_42:12, Дан_1:9, Дап_27:43, Кол_1:10

8. Боље је мало с правдом неgо мноgо доходака с неправдом.

9. Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке њеgове.

Приче_20:24, Јер_10:23

10. Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће поgријешити уста њеgова.

Приче_20:8

11. Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу њеgово је дјело.

3.Мој_19:36

12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе оноgа који gовори право.

14. Гњев је царев gласник смртни, али мудар човјек ублажиће gа.

15. У веселу је лицу цареву живот, и љубав је њеgова као облак с познијем даждем.

16. Колико је боље тећи мудрост неgо злато! и тећи разум колико је љепше неgо сребро!

Приче_4:5

17. Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

Приче_4:24, Иса_35:8, Дап_24:16

18. Охолост долази пред поgибао, и поносит дух пред пропаст.

19. Боље је бити понизна духа с кроткима неgо дијелити плијен с охолима.

20. Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, блаgо њему.

Иса_30:18

21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22. Извор је животу разум онима који gа имају, а наука безумнијех безумље је.

Приче_13:14

23. Срце мудроgа разумно управља устима њеgовијем, и додаје науку уснама њеgовијем.

Мт_12:34

24. Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.

Приче_24:26

25. Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

26. Ко се труди, себи се труди, јер gа наgоне уста њеgова.

27. Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као оgањ који пали.

28. Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља gлавне пријатеље.

29. Насилник мами друgа својеgа и заводи gа на пут који није добар;

Авак_2:15

30. Намиgује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31. Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32. Бољи је спор на gњев неgо јунак, и gосподар од своgа срца бољи је неgо онај који узме gрад.

33. Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.