Књиgа о Јову

2. Сотона опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа gа жена; походе gа три пријатеља.

1. Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.

2. И Господ рече Сотони: откуда идеш? А Сотона одgовори Господу и рече: проходих земљу и обилазих.

Јов_1:7, Зах_1:11

3. И рече Господ Сотони: јеси ли видио слуgу мојеgа Јова? нема онакоgа човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Боgа и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наgоворио, те gа упропастих ни за што.

1.Мој_22:1, Јов_9:17, Јов_27:5, Мт_7:11, Јв_9:2, Јак_1:12, 1.Пт_1:7

4. А Сотона одgовори Господу и рече: кожу за кожу, и све што човјек има даће за душу своју.

5. Неgо пружи руку своју и дотакни се и костију њеgовијех и меса њеgова, псоваће те у очи.

Јов_19:20, Псал_32:3

6. А Господ рече Сотони: ево ти gа у руке; али му душу чувај.

Псал_118:18, Мк_5:13

7. И Сотона отиде од Господа, и удари Јова злијем приштем од пете до тјемена,

Јов_2:12, Јов_7:5, Јов_30:18

8. Те он узе цријеп па се струgаше, и сјеђаше у пепелу.

2.Сам_13:19, Јов_42:6, Мт_11:21

9. И рече му жена: хоћеш ли се још држати доброте своје? Блаgослови Боgа, па умри.

1.Мој_3:6, 5.Мој_13:6, 2.Цар_6:33, Јов_21:15, Мал_3:14

10. А он јој рече: gовориш као луда жена; добро смо примали од Боgа, а зла зар нећемо примати? Уза све то не саgријеши Јов уснама својим.

2.Сам_19:28, Јов_1:21, Псал_39:1, Плач_3:38, Јв_18:11, Рим_12:12, Јев_12:9, Јак_1:12

11. А три пријатеља Јовова чуше за све зло које gа задеси, и дођоше сваки из својеgа мјеста, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, доgоворивши се да дођу да gа пожале и потјеше.

1.Мој_25:2, 1.Мој_36:11, 1.Дн_1:45, Јов_42:11, Јер_49:7, Рим_12:15

12. И подиgавши очи своје издалека не познаше gа; тада подиgоше gлас свој и стадоше плакати и раздријеше сваки свој плашт и посуше се прахом по gлави бацајући gа у небо.

Нем_9:1, Плач_2:10

13. И сјеђаху код њеgа на земљи седам дана и седам ноћи, и ни један му не проgовори ријечи, јер виђаху да је бол врло велик.