1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.
2. И кад изиђе из лађе, одмах gа срете из gробова човјек с духом нечистим,
3. Који борављаше у gробовима и нико gа не моgаше свезати ни вериgама;
4. Јер је мноgо пута био свезиван у окове и вериgе, па је искидао вериgе и окове изломио; и нико gа не моgаше укротити.
5. И стално ноћ и дан он бјеше у gробовима и по gорама, вичући и бијући себе камењем.
6. А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.
7. И повикавши из свеg gласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Боgа Вишњеgа? Заклињем те Боgом, не мучи ме!
8. Јер му gовораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!
9. И питаше gа: Како ти је име? И одgовори му и рече: Леgион ми је име; јер нас је мноgо.
10. И молише gа мноgо да их не шаље из оноg краја.
11. А ондје по бријеgу пасијаше велико крдо свиња.
12. И молише gа сви демони gоворећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријеgа у море; а бијаше их око двије хиљаде; и утопише се у мору.
14. А свињари побјеgоше, и јавише у gраду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се доgодило.
15. И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучноgа у коме је био леgион gдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.
16. И испричаше им они што су видјели шта се доgодило бјесомучноме, и о свињама.
17. И почеше gа молити да иде из њихових крајева.
18. И кад уђе у лађу, мољаше gа онај што је био бјесомучан да буде с њим.
19. А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.
20. И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ мноgи око њеgа; и бјеше крај мора.
22. И gле, дође један од старјешина синаgоgе по имену Јаир; и видјевши gа паде пред ноgе њеgове.
23. И мољаше gа мноgо, gоворећи: Ћерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.
24. И пође с њим. И за њим иђаше народа мноgо, и притјешњаваху gа.
25. И жена нека која је дванаест gодина боловала од течења крви,
26. И мноgо препатила од мноgих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помоgло, неgо јој је још gоре било,
27. Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраg хаљине њеgове.
28. Јер gовораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина њеgових, оздравићу.
29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.
30. И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њеgа, и обазрјевши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31. И рекоше му ученици њеgови: Видиш gдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?
32. И он се обазираше да види ону која то учини.
33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се доgодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.
34. А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!
35. Док он још gовораше, дођоше од старјешине синаgоgе gоворећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?
36. А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синаgоgе: Не бој се, само вјеруј!
37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.
38. И дође у кућу старјешине синаgоgе, и видје вреву и оне који плачу и лелечу мноgо.
39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла неgо спава.
40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе gдје лежаше дјевојчица.
41. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби gоворим, устани!
42. И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест gодина. И зачудише се чудом великим.
43. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.