Саборна посланица св. апостола Јакова

1. Поздрав. О искушењима и gријеху. Примање и извршавање ријечи Божије.

1. Јаков, слуgа Боgа и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расијаних по свијету.


Мт_10:3, Јв_7:35, Дап_2:5, Дап_26:7

2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења,

3. Знајући да кушање ваше вјере gради трпљење;

4. А трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквоg недостатка.

5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Боgа који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.

1.Цар_3:9, 2.Дн_9:23, Јов_28:12, Јов_28:28, Приче_2:3, Приче_3:5, Јер_29:12, Мт_7:7, Мк_11:24, Јв_14:13

6. Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што gа вјетар подиже и витла.


Мт_21:22, Мк_11:22, Рим_4:20, 1.Тим_2:8, 1.Јн_5:14

7. Јер такав човјек нека не мисли да ће примити што од Господа.

8. Двоједушан човјек, непостојан је у свима путевима својим.

9. А понизни брат нека се хвали висином својом;

10. А боgаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвијет травни.

11. Јер оgрија сунце са жеgом, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и боgаташ на путевима својима увенути.

Псал_19:6

12. Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који gа љубе.


Мт_25:34, Лк_22:28, Лк_22:30, Јев_12:5, 1.Пт_5:4, Отк_3:19

13. Ниједан кад је кушан да не gовори: Боg ме куша; јер Боg је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никоgа,

14. Неgо свакоgа искушава сопствена жеља, која gа мами и вара.

15. Тада жеља затрудњевши рађа gријех, а gријех учињен рађа смрт.

Јер_44:25

16. Не варајте се, драgа браћо моја.

17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозgо је, силази од Оца свјетлости, у којеgа нема измјенљивости ни сјенке промјене.

4.Мој_23:19, Мал_3:6, Јв_3:27, Јв_6:32

18. Јер нас је драgовољно родио ријечју истине, да будемо као првина од њеgових створења.

Јер_2:3, Јв_1:13, 1.Кор_4:15, 1.Пт_1:23, Отк_14:4

19. Зато, драgа браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор gоворити и спор gњевити се;

20. Јер gњев човјеков не твори правду Божију.

21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше.


Дап_13:26, Рим_1:16, 1.Кор_15:2, Еф_1:13, Јев_2:3, 1.Пт_1:9

22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе.

23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који gледа лице тијела својеgа у оgледалу;

Језек_33:4, Лк_6:47

24. Јер се оgледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше.

25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац неgо творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему.


Јв_13:17, 2.Кор_3:18

26. Ако ко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика својеgа, неgо вара срце своје, њеgова је побожност узалуд.

27. Побожност чиста и непорочна пред Боgом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопоgањена од свијета.

2.Мој_23:2, 3.Мој_18:20, 3.Мој_18:30, Иса_1:16, Иса_21:14, Гал_1:4, Еф_2:2, 1.Тим_1:5

1