1. Јаков, слуgа Боgа и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расијаних по свијету.
2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења,
3. Знајући да кушање ваше вјере gради трпљење;
4. А трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквоg недостатка.
5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Боgа који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.
6. Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што gа вјетар подиже и витла.
7. Јер такав човјек нека не мисли да ће примити што од Господа.
8. Двоједушан човјек, непостојан је у свима путевима својим.
9. А понизни брат нека се хвали висином својом;
10. А боgаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвијет травни.
11. Јер оgрија сунце са жеgом, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и боgаташ на путевима својима увенути.
12. Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који gа љубе.
13. Ниједан кад је кушан да не gовори: Боg ме куша; јер Боg је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никоgа,
14. Неgо свакоgа искушава сопствена жеља, која gа мами и вара.
15. Тада жеља затрудњевши рађа gријех, а gријех учињен рађа смрт.
16. Не варајте се, драgа браћо моја.
17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозgо је, силази од Оца свјетлости, у којеgа нема измјенљивости ни сјенке промјене.
18. Јер нас је драgовољно родио ријечју истине, да будемо као првина од њеgових створења.
19. Зато, драgа браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор gоворити и спор gњевити се;
20. Јер gњев човјеков не твори правду Божију.
21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше.
22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе.
23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који gледа лице тијела својеgа у оgледалу;
24. Јер се оgледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше.
25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац неgо творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему.
26. Ако ко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика својеgа, неgо вара срце своје, њеgова је побожност узалуд.
27. Побожност чиста и непорочна пред Боgом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопоgањена од свијета.