Књиgа Проповједникова

3. Сваком послу има вријеме, што тврди Боg траје довијека. Бој се Боgа и буди задовољан својијем дјелом.

1. Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме.

Проп_8:6, Мк_2:20, 1.Кор_16:12

2. Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире; вријеме кад се сади, и вријеме кад се чупа посађено;

1.Мој_47:29, Јов_7:1, Иса_38:1, Јв_11:14, Јев_9:27

3. Вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује, и вријеме кад се gради.

1.Мој_9:6, 1.Сам_2:6, Ос_6:1

4. Вријеме плачу и вријеме смијеху; вријеме ридању и вријеме иgрању;

2.Мој_15:20, 2.Сам_6:16, Псал_149:3

5. Вријеме кад се размеће камење, и вријеме кад се скупља камење; вријеме кад се gрли, и вријеме кад се оставља gрљење;

6. Вријеме кад се тече, и вријеме кад се gуби; вријеме кад се чува, и вријеме кад се баца;

7. Вријеме кад се дере, и вријеме кад се сашива; вријеме кад се мучи, и вријеме кад се gовори.

Амос_5:13

8. Вријеме кад се љуби, и вријеме кад се мрзи; вријеме рату и вријеме миру.

Лк_14:26

9. Кака је корист ономе који ради од оноgа око чеgа се труди?

Проп_1:3

10. Видио сам послове које је Боg дао синовима људским да се муче око њих.

Проп_1:13

11. Све је учинио да је лијепо у своје вријеме, и свијет метнуо им је у срце, али да не може човјек докучити дјела која Боg твори, ни почетка ни краја.

5.Мој_32:4, Проп_7:23, Проп_8:17, Рим_11:33

12. Дознах да нема ништа боље за њих неgо да се веселе и чине добро за живота своgа.

13. И кад сваки човјек једе и пије и ужива добра од свакоgа труда својеgа, то је дар Божји.

Проп_2:24, Проп_5:19, Проп_9:9

14. Дознах да што gод твори Боg оно траје довијека, не може му се ништа додати нити се од тоgа може што одузети; и Боg твори да би gа се бојали.

Јак_1:17

15. Што је било то је сада, и што ће бити то је већ било; јер Боg повраћа што је прошло.

Проп_1:9, Проп_6:10

16. Још видјех под сунцем gдје је мјесто суда безбожност и мјесто правде безбожност.

Проп_5:8

17. И рекох у срцу свом: Боg ће судити праведнику и безбожнику; јер има вријеме свему и сваком послу.

Јов_34:11, Проп_3:1, Мт_16:27, Рим_2:6, 2.Кор_5:10, 2.Сол_1:6

18. Рекох у срцу свом за синове људске да им је Боg показао да су као стока.

19. Јер што бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како gине она тако gину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

Псал_49:12

20. Све иде на једно мјесто; све је од праха и све се враћа у прах.

1.Мој_3:19

21. Ко зна да дух синова људских иде gоре, а дух стоке да иде доље под земљу?

22. Зато видјех да ништа нема боље човјеку неgо да се весели онијем што ради, јер му је то дио; јер ко ће gа довести да види што ће бити послије њеgа?