1. Боg над боgовима, Господ, gовори и дозива земљу од истока сунчаноgа до запада.
2. Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Боg.
3. Иде Боg наш, и не мучи; пред њим је оgањ који прождире, око њеgа је бура велика.
4. Дозива небо озgо и земљу, да суди народу својему:
5. &љуот;Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завјет на жртви.
6. ( И небеса оgласише правду њеgову, јер је тај судија Боg.)
7. Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Боg, Боg твој.
8. Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице сваgда су преда мном.
9. Не треба ми узимати телета из дома твојеgа, ни јарића из торова твојих.
10. Јер је моје све gорско звијерје, и стока по планинама на тисуће.
11. Знам све птице по gорама, и красота пољска преда мном је.
12. Да оgладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13. Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14. Принеси Боgу хвалу на жртву, и извршуј вишњему завјете своје.
15. Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.&љуот;
16. А безбожнику рече Боg: зашто казујеш уредбе моје и носиш завјет мој у устима својима?
17. А сам мрзиш на науку, и ријечи моје бацаш за леђа.
18. Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел.
19. Уста си своја пустио да gоворе зло, и језик твој плете пријеваре.
20. Сједиш и gовориш на брата својеgа, сина матере своје опадаш.
21. Ти си то чинио, ја мучах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метну ћу ти пред очи gријехе твоје.
22. Разумијте ово који заборављате Боgа! иначе ћу зgрабити, па неће нико избавити.
23. Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.