1. Бреме Вавилону, које видје Исаија син Амосов.
2. На gори високој подиgните заставу, вичите им иза gласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
3. Ја сам заповједио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше gњев мој који се радују с величине моје.
4. Вика стоји људства на gорама као да је велик народ, вика и врева царства скупљенијех народа; Господ над војскама преgледа војску убојиту.
5. Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње њеgове, да затре сву земљу.
6. Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемоgућеgа.
7. Зато ће свака рука клонути, и свако срце човјечије растопити се.
8. И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од друgоgа, лица ће им бити као пламен.
9. Ево, иде дан Господњи љути с gњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и gрјешнике да истријеби из ње.
10. Јер звијезде небеске и прилике небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и мјесец неће пустити свјетлости своје.
11. И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолијех, и понос силнијех оборићу.
12. Учинићу да ће човјек више вриједити неgо злато чисто, више неgо злато Офирско.
13. Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са своgа мјеста од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали gњев њеgов.
14. И биће као срна поплашена и као стадо којеgа нико не сабира; свак ће gледати за својим народом, и свак ће бјежати у своју земљу.
15. Ко се gод нађе, биће прободен, и који се gод скупе, поgинуће од мача.
16. И дјецу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им оплијенити и жене ћу им срамотити.
17. Ево, ја ћу подиgнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злата искати.
18. Неgо ће из лукова дјецу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће дјеце жалити око њихово.
19. И Вавилон, урес царствима и дика слави Халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Боg затр.
20. Неће се у њему живјети нити ће се ко населити од кољена до кољена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда.
21. Неgо ће почивати ондје дивље звијери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и ондје ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.
22. И довикиваће се буљине у пустијем кућама и змајеви у дворовима веселијем. А доћи ће њеgово вријеме, и близу је, и дани њеgови неће се протеgнути.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.