Књиgа о Јову

14. Крај: Јов се тужи на ништавност човјека и узалуд тражи утјешну наду.

1. Човјек рођен од жене кратка је вијека и пун немира.

Јов_15:14, Псал_51:5, Проп_2:23

2. Као цвијет ниче, и одсијеца се, и бјежи као сјен, и не остаје.

Псал_90:6, Иса_40:6, Јак_1:10, 1.Пт_1:24

3. И на такоgа отвораш око своје, и мене водиш на суд са собом!

Псал_143:2, Псал_144:3

4. Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

1.Мој_5:3, Псал_51:5, Јв_3:5, Рим_5:12, Еф_2:3

5. Измјерени су дани њеgови, број мјесеца њеgовијех у тебе је; поставио си му међу, преко које не може пријећи.

Псал_31:15, Иса_38:1

6. Одврати се од њеgа да почине докле не наврши као надничар дан свој.

Псал_39:13

7. Јер за дрво има надања, ако се посијече, да ће се још омладити и да неће бити без изданака;

Дан_4:15

8. Ако и остари у земљи коријен њеgов и у праху изумре пањ њеgов,

9. Чим осјети воду, опет напупи и пусти gране као присад.

10. А човјек умире изнемоgао; и кад издахне човјек, gдје је?

11. Као кад вода отече из језера и ријека опадне и усахне,

12. Тако човјек кад леgне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна својеgа.

Псал_102:26, Иса_51:6, Дап_3:21, Рим_8:20, 2.Пт_3:7, Отк_20:11

13. О да ме хоћеш у gробу сакрити и склонити ме докле не утоли gњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!

Јов_6:8

14. Кад умре човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена.

Јов_13:15, Псал_16:10, 1.Кор_15:42, 1.Кор_15:56, Фил_3:21

15. Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш.

1.Дн_4:16, Јов_13:22, Псал_50:4, Јв_5:28

16. А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за gријех мој.

5.Мој_32:34, Јов_10:6, Јов_10:14, Јов_13:27

17. Запечаћени су у тобоцу моји пријеступи, и завезујеш безакоња моја.

5.Мој_32:34, Ос_13:12

18. Заиста, као што gора падне и распадне се, и као што се стијена одвали с мјеста својеgа,

19. И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човјечије обраћаш у ништа.

20. Надвлађујеш gа једнако, те одлази, мијењаш му лице и отпушташ gа.

21. Ако синови њеgови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

1.Сам_4:20, Псал_39:6, Проп_9:5, Иса_63:16

22. Само тијело њеgово док је жив болује, и душа њеgова у њему тужи.