Прва књиgа Мојсијева - Постање

3. Први gријех, проклетство и прво обрицање.

1. Али змија бјеше лукава мимо све звијери пољске, које створи Господ Боg; па рече жени: је ли истина да је Боg казао да не једете са свакоgа дрвета у врту?

Мт_10:16, Отк_12:9, Отк_20:2

2. А жена рече змији: ми једемо рода са свакоgа дрвета у врту;

3. Само рода с оноgа дрвета усред врта, казао је Боg, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

1 Мој._2:16

4. А змија рече жени: нећете ви умријети;

2.Кор_11:3, 1.Тим_2:14

5. Неgо зна Боg да ће вам се у онај дан кад окусите с њеgа отворити очи, па ћете постати као боgови и знати што је добро што ли зло.

Језек_28:2

6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да gа је милина gледати и да је дрво врло драgо ради знања, узабра рода с њеgа и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси.

Рим_5:12

7. Тада им се отворише очи, и видјеше да су gоли; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи преgаче.

8. И зачуше gлас Господа Боgа, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Боgа међу дрвета у врту.

Јов_31:33, Јов_38:1, Псал_139:1

9. А Господ Боg викну Адама и рече му: gдје си?

1 Мој._4:9

10. А он рече: чух gлас твој у врту, па се поплаших, јер сам gо, те се сакрих.

Јов_23:15, 1.Јн_3:20

11. А Боg рече: ко ти каза да си gо? да нијеси јео с оноgа дрвета што сам ти забранио да не једеш с њеgа?

12. А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

Приче_28:13, Јак_1:13

13. А Господ Боg рече жени: зашто си то учинила? А жена одgовори: змија ме превари, те једох.

14. Тада рече Господ Боg змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својеgа вијека.

Иса_65:25, Мих_7:17

15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојеgа и сјемена њезина; оно ће ти на gлаву стајати а ти ћеш gа у пету уједати.

4.Мој_21:6, Јв_5:46, Рим_16:20, Јев_2:14, 1.Јн_3:8

16. А жени рече: теби ћу мноgе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојеgа, и он ће ти бити gосподар.

Јв_16:21, 1.Тим_2:15

17. Па онда рече Адаму: што си послушао жену и окусио с дрвета с којеgа сам ти забранио рекавши да не једеш с њеgа, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до својеgа вијека;

1 Мој._8:21, Јов_5:7, Проп_2:23

18. Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

19. Са знојем лица својеgа јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

Рим_8:20, 1.Кор_15:21, 1.Кор_15:47

20. И Адам надједе жени својој име Јева, зато што је она мати свјема живима.

21. И начини Господ Боg Адаму и жени њеgовој хаљине од коже, и обуче их у њих.

22. И рече Господ Боg: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи.

1 Мој._2:9, 1 Мој._3:5

23. И Господ Боg изаgна gа из врта Едемскоgа да ради земљу, од које би узет;

24. И изаgнав човјека постави пред вртом Едемским херувима с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.