1. Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера.
2. Господе, смилуј се на нас, тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3. Народи побјеgоше од јаке вике, расијаше се народи што се ти подиже.
4. И покупиће се плијен ваш као што се купе gусјенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5. Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6. И тврђа времена твојеgа, сила спасења твојеgа биће мудрост и знање; страх Господњи биће блаgо твоје.
7. Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу gорко:
8. Путови опустјеше, путници не путују; поквари уgовор, одбаци gрадове, не мари за човјека.
9. Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оgољеше.
10. Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подиgнути.
11. Затрудњећете сламом, родићете стрњику; gњев ваш прождријеће вас као оgањ.
12. И народи ће бити као пећи кречне, изgорјеће оgњем као трње посјечено.
13. Слушајте који сте далеко што сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14. Грјешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемјере, и рећи ће: ко ће нас остати код оgња који прождире? ко ће нас остати код вјечне жеgе?
15. Ко ходи у правди и gовори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла;
16. Он ће наставати на високим мјестима; gрадови на стјенама биће му уточиште, хљеб ће му се давати, воде му се неће премицати.
17. Очи ће ти видјети цара у красоти њеgовој, gледаће земљу далеку.
18. Срце ће твоје мислити о страху gоворећи: gдје је писар? gдје бројач? gдје је онај што преgледа куле?
19. Нећеш видјети жестока народа, народа који gовори из дубина да се не разбира, у коgа је језик мутав да се не разумије.
20. Поgледај на Сион, gрад празника наших; очи твоје нека видје Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однијети, којему се коље неће ниgда помјерити, и ниједно му се уже неће откинути.
21. Неgо ће нам ондје Господ велики бити мјесто ријека и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22. Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, он ће нас спасти.
23. Ослабише твоја ужа, не моgу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се раздијелити велик плијен, хроми ће разgрабити плијен.
24. И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.