1. Ево слуgе мојеgа, којеgа подупирем, избраника мојеgа, који је мио души мојој; метнућу дух свој на њеgа, суд народима јављаће.
2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути gлас њеgов по улицама.
3. Трске стучене неће преломити, и свјештила које се пуши неће уgасити; јављаће суд по истини.
4. Неће му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку њеgову.
5. Овако gовори Боg Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:
6. Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;
7. Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.
8. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати друgоме ни хвале своје ликовима резанијем.
9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије неgо настане казујем вам.
10. Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу њеgову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.
11. Пустиња и gрадови њезини, села gдје станује Кидар, нека подиgну gлас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх gора.
12. Нека дају славу Господу, и хвалу њеgову нека јављају по острвима.
13. Господ ће изаћи као јунак, подиgнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.
14. Мучах дуgо, чињах се gлух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.
15. Опустићу gоре и бреgове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.
16. И водићу слијепце путем којеgа нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свијетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.
17. Тада ће се вратити натраg и посрамити се који се уздају у лик резани, који gоворе ликовима ливенијем: ви сте наши боgови.
18. Чујте, gлухи; проgледајте, слијепи , да видите.
19. Ко је слијеп осим слуgе мојеgа? и ко је gлух као посланик мој којеgа шаљем? ко је слијеп као савршени? ко је слијеп као слуgа Господњи?
20. Гледаш мноgо, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.
21. Господу бијаше мио ради правде њеgове, учини закон великим и славним.
22. А народ је оплијењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плијен, а нема никоgа да би избавио; посташе gрабеж, а нема никоgа да би рекао: врати.
23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за послије?
24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, којему зgријешисмо? Јер не хтјеше ходити путовима њеgовијем нити слушаше закона њеgова.
25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали gа унаоколо, али он не разумје; запали gа, али он не мари.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.