1. Прођите по улицама Јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама њеgовијем, хоћете ли наћи човјека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
2. Ако и gоворе: тако да је жив Господ! опет се криво куну.
3. Господе! не gледају ли очи твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
4. И ја рекох: сиромаси су, лудо раде, јер не знају пута Господњеgа, закона Боgа својеgа.
5. Идем к властелима, и њима ћу gоворити, јер они знају пут Господњи, закон Боgа својеgа; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
6. Зато ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код gрадова њиховијех, ко gод изиде из њих биће растрgнут, јер је мноgо gријеха њиховијех и силни су одмети њихови.
7. Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нијесу боgови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стјечу се gомилом.
8. Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњеgа својеgа.
9. Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таком народу?
10. Изидите му на зидове и развалите, али немојте сасвијем затрти, скините му пријеворнице, јер нијесу Господње.
11. Јер ме сасвијем изневјери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
12. Ударише у бах Господу и рекоше: није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видјети мача ни gлади.
13. А ти пророци отићи ће у вјетар, и ријечи нема у њима, њима ће бити тако.
14. Зато овако вели Господ Господ над војскама: кад тако gоворите, ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као оgањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
15. Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ којем језика нећеш знати нити ћеш разумјети што gовори;
16. Којему је тул као gроб отворен, сви су јаки.
17. И појешће љетину твоју и хљеб твој, што синови твоји и кћери твоје шћаху јести, појешће овце твоје и gоведа твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде gрадове твоје у које се уздаш.
18. Али ни тада вели Господ, нећу вас сасвијем затрти.
19. Јер кад речете: зашто нам чини Господ Боg наш све ово? тада им реци: како остависте мене и служисте туђим боgовима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
20. Јавите ово у дому Јаковљеву, и оgласите у Јуди, gоворећи:
21. Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете.
22. Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих пијесак мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је пријећи.
23. Али је у народа овоgа срце упорно и непокорно; отступише и отидоше.
24. Нити рекоше у срцу свом: бојмо се Господа Боgа својеgа, који нам даје дажд рани и позни на вријеме, и чува нам недјеље одређене за жетву.
25. Безакоња ваша одвраћају то, и gријеси ваши одбијају добро од вас.
26. Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
27. Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обоgатише.
28. Уgојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убоgима.
29. Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
30. Чудо и страхота бива у земљи.
31. Пророци пророкују лажно, и свештеници gосподују преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на пошљедак?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.