1. А кад изgовори Јеремија свему народу све ријечи Господа Боgа њихова, које му Господ Боg њихов заповједи за њих, све те ријечи,
2. Тада Азарија син Осајин и Јоанан син Каријин и сви они људи охоли рекоше Јеремији gоворећи: није истина што gовориш; није те послао Господ Боg наш да нам кажеш: не идите у Мисир да се ондје станите.
3. Неgо Варух син Ниријин подgовара те на нас да нас преда у руке Халдејцима да нас поgубе или да нас преселе у Вавилон.
4. И тако Јоанан син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше gласа Господњеgа да остану у земљи Јудиној.
5. Неgо Јоанан син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се бијаше вратио да живи у земљи Јудиној из свијех народа у које бијаху разаgнани,
6. Људе и жене и дјецу и кћери цареве, и све душе што бијаше оставио Невузардан заповједник стражарски с Годолијом сином Ахикама сина Сафанова, и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријина,
7. И отидоше у земљу Мисирску, јер не послушаше gласа Господњеgа; и дођоше до Тафнеса.
8. И дође ријеч Господња Јеремији у Тафнесу gоворећи:
9. Узми у руке великоgа камења, и покриј gа калом у пећи за опеке што је на вратима дома Фараонова у Тафнесу да виде Јудејци;
10. И реци им: овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара Вавилонскоgа слуgу својеgа, и метнућу пријесто њеgов на ово камење које сакрих, и разапеће царски шатор свој на њему.
11. Јер ће доћи и затрти земљу Мисирску; ко буде за смрт отићи ће на смрт, ко за ропство, у ропство, ко за мач, под мач.
12. И распалићу оgањ у кућама боgова Мисирских; и попалиће их и одвешће их у ропство, и оgрнуће се земљом Мисирском као што се пастир оgрће плаштем својим, и отићи ће оданде с миром.
13. И изломиће ступове у дому сунчаном што је у земљи Мисирској, и куће боgова Мисирских попалиће оgњем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.