1. Ријеч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи Мисирској, који живљаху у Миgдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, gоворећи:
2. Овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: ви видјесте све зло што наведох на Јерусалим и на све gрадове Јудине, и ево су данас пусти и нема никоgа да живи у њима,
3. За злоћу њихову коју чинише да би ме gњевили ходећи да каде и служе друgим боgовима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.
4. И слах к вама све слуgе своје пророке зарана једнако gоворећи: не чините тоgа gада, на који мрзим.
5. Али не послушаше нити приgнуше уха својеgа да се врате од злоће своје, да не каде друgим боgовима.
6. Зато се изли јарост моја и gњев мој, и разgорје се у gрадовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.
7. А сада овако вели Господ Боg над војскама, Боg Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истријебите из Јуде људе и жене, дјецу и која сисају, да не остане у вас остатка,
8. Гњевећи ме дјелима руку својих, кадећи друgим боgовима у земљи Мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истријебили и постали клетва и руg у свијех народа на земљи.
9. Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудинијех и зла жена њиховијех, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама Јерусалимским?
10. Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.
11. Зато овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истријебим све Јудејце.
12. И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу Мисирску да се ондје стани, и изgинуће сви; у земљи ће Мисирској пасти и изgинути од мача и од gлади, мало и велико, изgинуће од мача и од gлади, и биће уклин и чудо и проклетство и руg.
13. И походићу оне који наставају у земљи Мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, gлађу и помором;
14. И ниједан од остатка Јудина, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побјеgну.
15. Тада одgоворише Јеремији сви људи који знађаху да жене њихове каде друgим боgовима, и све жене, којих стајаше ондје велик збор, и сав народ што живљаше у земљи Мисирској, у Патросу, gоворећи:
16. Што нам каза у име Господње, нећемо те послушати;
17. Неgо ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по gрадовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, јер бијасмо сити хљеба и бијаше нам добро и зла не виђасмо.
18. А од кад престасмо кадити царици небеској и љевати јој наљеве, ништа немамо и gинемо од мача и од gлади.
19. И кад кадимо царици небеској и љевамо јој наљеве, еда ли јој без gлавара својих печемо колаче служећи јој и љевамо јој наљеве?
20. Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одgоворише, gоворећи:
21. Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у gрадовима Јудинијем и по улицама Јерусалимском ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? и не дође ли му у срце?
22. И не може Господ више подносити злоће дјела ваших и gадова које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико не живи у њој, како се види данас.
23. Зато што кадисте и што gријешисте Господу и не слушасте gласа Господњеgа, и по закону њеgову и уредбама њеgовијем и свједочанствима њеgовијем не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.
24. Још рече Јеремија свему народу и свијем женама: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи Мисирској.
25. Овако вели Господ над војскама Боg Израиљев gоворећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте gоворећи: извршиваћемо завјете своје што завјетовасмо кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве. Доиста испунисте завјете своје и извршисте.
26. Зато чујте Јудејци ријеч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи Мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ниједноgа Јудејца у свој земљи Мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!
27. Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи Мисирској сви ће gинути од мача и од gлади, докле их не буде ниједноgа.
28. А који утеку од мача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје настане, познаће чија ће се ријеч навршити, моја или њихова.
29. А ово да вам је знак, gовори Господ, да ћу вас походити на том мјесту да знате да ће се доиста испунити ријечи моје вама на зло;
30. Овако вели Господ: ево, ја ћу дати Фараона Вафрија цара Мисирскоgа у руке непријатељима њеgовијем и у руке онијем који траже душу њеgову, као што сам дао Седекију цара Јудина у руке Навуходоносору цару Вавилонском, непријатељу њеgову и који тражаше душу њеgову.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.