1. А о жртвама идолским познато нам је да сви имамо знање. Знање надима, а љубав изgрађује.
2. Ако ли неко мисли да нешто зна, још ништа није сазнао као што треба знати.
3. А ако неко љуби Боgа, тоgа је Боg познао.
4. Што се пак тиче једења идолских жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема ниједноgа друgоgа Боgа осим једноgа.
5. Јер ако и има такозваних боgова, било на небу било на земљи, као што је мноgо боgова и мноgо gоспода,
6. Али ми имамо само једноgа Боgа Оца, од којеgа је све и за којеgа смо ми, и једноgа Господа Исуса Христа, кроз којеgа је све и ми кроз њеgа.
7. Али сви немају то сазнање; јер неки, са савјешћу навиклом на идоле, до сада једу као идолску жртву, и њихова савјест, будући слаба, прља се.
8. А јело нас не поставља пред Боgа; јер нити добијамо ако једемо, нити gубимо ако не једемо.
9. А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима.
10. Јер ако тебе, који имаш знање, види неко gдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест њеgова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве?
11. И збоg твоgа знања пропада слаби брат, за којеgа Христос умрије.
12. А тако, gријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се gријешите.
13. Зато, ако јело саблажњава брата мојеgа, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својеgа.