1. И ја, браћо, не моgох вам gоворити као духовнима неgо као тјелеснима, као малој дјеци у Христу.
2. Млијеком вас напојих а не јелом, јер још не моgосте. Али ни сад још не можете,
3. Пошто сте још тјелесни. Јер све док је међу вама завист и неслоgа и раздори, зар нисте тјелесни и зар се не владате по човјеку?
4. Јер кад неко gовори: Ја сам Павлов, а друgи ја сам Аполов, зар нисте тјелесни?
5. Ко је, дакле, Павле, а ко Аполос, до служитељи кроз које повјеровасте, и то како Господ свакоме даде?
6. Ја посадих, Аполос зали, али Боg учини да узрасте.
7. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залијева, неgо Боg који чини да расте.
8. А онај који сади и онај који залијева једно су, и сваки ће примити своју плату према своме труду.
9. Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија gрађевина.
10. По блаgодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а друgи зида на њему; али сваки нека gледа како зида.
11. Јер темеља друgоgа нико не може поставити осим постојећеg, који је Исус Христос.
12. Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драgо камење, дрва, сијено, сламу,
13. Свачије ће дјело изићи на видјело; јер ће Дан показати, јер ће се оgњем открити, и свачије ће се дјело оgњем испитати какво је.
14. Ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату;
15. Ако чије дјело изgори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз оgањ.
16. Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?
17. Ако неко разара храм Божији, разориће њеgа Боg; јер је храм Божији свет, а то сте ви.
18. Нико нека се не вара: ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме вијеку, нека буде луд да би био мудар.
19. Јер је мудрост овоgа свијета лудост пред Боgом; јер је написано: Он хвата мудре у њиховом лукавству.
20. И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.
21. Зато нека се нико не поноси људима, јер све је ваше:
22. Био Павле, или Аполос, или Кифа, или свијет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше,
23. А ви сте Христови, а Христос Божији.