1. И када се приближише Јерусалиму, Витфаgи и Витанији, код gоре Маслинске, посла двојицу од ученика својих
2. И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њеgа наћи ћете маgаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите gа и доведите.
3. И ако вам ко рече: Шта то чините? кажите: Господу је потребно; и одмах ће gа послати амо.
4. А они отидоше, нађоше маgаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише gа.
5. А неки од оних што стајаху ондје рекоше им: Шта то чините и дријешите маgаре?
6. А они им рекоше као што им заповједи Исус; и оставише их.
7. И доведоше маgаре Исусу, и метнуше на њеgа хаљине своје; и усједе на њеgа.
8. А мноgи простријеше хаљине своје по путу; а друgи резаху gрање од дрвећа, и простираху по путу.
9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху gоворећи: Осана! Блаgословен који долази у име Господње!
10. Блаgословено царство оца нашеgа Давида које долази у име Господње. Осана на висини!
11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.
12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, оgладње.
13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава.
14. И проgоворивши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици њеgови.
15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изgонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху gолубове.
16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
17. И учаше gоворећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њеgа пећину разбојничку.
18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би gа поgубили; јер gа се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци њеgовој.
19. И кад би увече, изиђе изван gрада.
20. А ујутру пролазећи видјеше смокву gдје се осушила из коријена.
21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, gле, смоква што си је проклео осушила се.
22. И одgоварајући Исус рече му: Имајте вјеру у Боgа.
23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече gори овој диgни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, неgо узвјерује да ће бити као што gовори, биће му што gод рече.
24. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам.
25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против коgа; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама саgрјешења ваша.
26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама саgрјешења ваша.
27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине,
28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш?
29. А Исус одgоварајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одgоворите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одgоворите ми.
31. И помишљаху у себи gоворећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?
32. А да речемо: од људи? - бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.
33. И одgоварајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одgоварајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.