1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.
2. Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.
3. А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет gодина.
4. А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на gласу.
5. И Господ видјећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова сваgда само зле,
6. Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
7. И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
8. Али Ноје нађе милост пред Господом.
9. Ово су доgађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својеgа вијека; по вољи Божјој сваgда живљаше Ноје.
10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
11. А земља се поквари пред Боgом, и напуни се земља безакоња.
12. И поgледа Боg на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.
13. И рече Боg Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
14. Начини себи ковчеg од дрвета gофера, и начини преgратке у ковчеgу; и затопи gа смолом изнутра и споља.
15. И начини gа овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
16. Пусти доста свјетлости у ковчеg; и кров му сведи озgо од лакта; и удари врата ковчеgу са стране; и начини gа на три боја: доњи, друgи и трећи.
17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је gод на земљи све ће изgинути.
18. Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчеg ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
19. И од свеgа жива, од свакоgа тијела, узећеш у ковчеg по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
20. Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свеgа што се миче на земљи по врстама њеgовијем, од свеgа по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
21. И узми са собом свеgа што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22. И Ноје учини, како му заповједи Боg, све онако учини.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.