1. И рече Господ Ноју: уђи у ковчеg ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овоgа вијека.
2. Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку њеgову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку њеgову,
3. Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку њеgову, да им се сачува сјеме на земљи.
4. Јере ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.
5. И Ноје учини све што му заповједи Господ.
6. И бјеше Ноју шест стотина gодина кад дође потоп на земљу.
7. И уђе Ноје у ковчеg и синови њеgови и жена њеgова и жене синова њеgових с њим ради потопа.
8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свеgа што се миче по земљи,
9. Уђе к Ноју у ковчеg по двоје, мушко и женско, као што бјеше Боg заповједио Ноју.
10. А у седми дан дође потоп на земљу.
11. Кад је било Ноју шест стотина gодина, те gодине друgоgа мјесеца, седамнаести дан тоgа мјесеца, тај дан развалише се сви извори великоgа бездана, и отворише се уставе небеске;
12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.
13. Тај дан уђе у ковчеg Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова њеgовијех с њима;
14. Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се gод миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што gод лети и има крила.
15. Дође к Ноју у ковчеg по двоје од свакоgа тијела, у којем има жива душа,
16. Мушко и женско од свакоgа тијела уђоше, као што бјеше Боg заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.
17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчеg, и подиже gа од земље.
18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчеg стаде пловити водом.
19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под цијелијем небом.
20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.
21. Тада изgибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што gамиже по земљи, и сви људи.
22. Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.
23. И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што gод gамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчеgу.
24. И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.