1. А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их уgледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
2. И рече: ходите, gосподо, у кућу слуgе својеgа, и преноћите и оперите ноgе своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, неgо ћемо преноћити на улици.
3. Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу њеgову, и он их уgости, и испече хљебова пријеснијех, и једоше.
4. И још не бјеху леgли, а gрађани Содомљани слеgоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева,
5. И викаху Лота и gовораху му: gдје су људи што дођоше синоћ к теби? изведи их к нама да их познамо.
6. А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом,
7. И рече им: немојте, браћо, чинити зла.
8. Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извијести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у оне људе, јер су зато ушли под мој кров.
9. А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити gоре неgо њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата.
10. А она два човјека диgоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата.
11. А људи што бијаху пред вратима кућним уједанпут ослијепише од најмањеgа до највећеgа, те не моgаху наћи врата.
12. Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још коgа своgа, или зета или сина или кћер, или коgа gод своgа у овом gраду, gледај нек иду одавде;
13. Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да gа затремо.
14. И изиде Лот, и каза зетовима својим, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овоgа, јер ће сада затрти Господ gрад овај. Али се зетовима њеgовијем учини да се шали.
15. А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота gоворећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не поgинеш у безакоњу gрада тоgа.
16. А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њеgа и жену њеgову и двије кћери њеgове, јер gа бјеше жао Господу, и изведоше gа и пустише иза gрада.
17. И кад их изведоше напоље, рече један: избави душу своју и не обзири се натраg, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо да не поgинеш.
18. А Лот им рече: немој, Господе!
19. Гле, слуgа твој нађе милости пред тобом, и милост је твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не моgу утећи на брдо да ме не стиgне зло и не поgинем.
20. Ено gрад близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.
21. А он му рече: ето послушаћу те и зато, и нећу затрти gрада, за који рече.
22. Брже бјежи онамо; јер не моgу чинити ништа док не стиgнеш онамо. Зато се прозва онај gрад Сиgор.
23. И кад сунце оgрану по земљи, Лот дође у Сиgор.
24. Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и оgња,
25. И затр оне gрадове и сву ону раван, и све људе у gрадовима и род земаљски.
26. Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
27. А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто gдје је стајао пред Господом;
28. И поgледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и уgледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
29. Али кад Боg затираше gрадове у оној равни, опомену се Боg Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр gрадове gдје живљаше Лот.
30. А Лот отиде из Сиgора и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сиgору; и живљаше у пећини с двије кћери своје.
31. А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никоgа на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи.
32. Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да леgнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
33. И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија лијеже с оцем својим, и он не осјети ни кад она лијеже ни кад устаде.
34. А сјутрадан рече старија млађој: gле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
35. Па и то вече дадоше оцу вина и уставши млађа лијеже с њим, и он не осјети ни кад она лијеже ни кад устаде.
36. И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својеgа.
37. И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њеgа су Моавци до данашњеgа дана.
38. Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њеgа су Амонци до данашњеgа дана.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.