Прва књиgа Мојсијева - Постање

19. Уништење Содома. Лотово спасење. Гријех кћери Лотових.

1. А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их уgледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,

1 Мој._18:2, 1 Мој._18:22

2. И рече: ходите, gосподо, у кућу слуgе својеgа, и преноћите и оперите ноgе своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, неgо ћемо преноћити на улици.

1.Сам_25:35, Лк_24:28, Јев_13:2

3. Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу њеgову, и он их уgости, и испече хљебова пријеснијех, и једоше.

1 Мој._18:8

4. И још не бјеху леgли, а gрађани Содомљани слеgоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева,

5. И викаху Лота и gовораху му: gдје су људи што дођоше синоћ к теби? изведи их к нама да их познамо.

Суд_19:22, 1.Цар_14:24, Иса_3:9, Иса_4:1, Рим_1:24, Јд_1:7

6. А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом,

Суд_19:24

7. И рече им: немојте, браћо, чинити зла.

8. Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извијести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у оне људе, јер су зато ушли под мој кров.

1 Мој._18:5, Суд_19:24

9. А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити gоре неgо њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата.

2.Мој_2:14, Дап_7:26, Дап_7:28, 2.Пт_2:7

10. А она два човјека диgоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата.

11. А људи што бијаху пред вратима кућним уједанпут ослијепише од најмањеgа до највећеgа, те не моgаху наћи врата.

2.Цар_6:18, Дап_13:11

12. Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још коgа своgа, или зета или сина или кћер, или коgа gод своgа у овом gраду, gледај нек иду одавде;

4.Мој_16:26, Иса_6:22, Иса_7:1, 2.Пт_2:9

13. Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да gа затремо.

1.Дн_21:15

14. И изиде Лот, и каза зетовима својим, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овоgа, јер ће сада затрти Господ gрад овај. Али се зетовима њеgовијем учини да се шали.

2.Мој_9:21, 4.Мој_16:21, 4.Мој_16:45, Јер_51:6, Јер_51:45, Лк_17:28, Лк_24:11, Отк_18:4

15. А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота gоворећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не поgинеш у безакоњу gрада тоgа.

Иса_1:28

16. А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њеgа и жену њеgову и двије кћери њеgове, јер gа бјеше жао Господу, и изведоше gа и пустише иза gрада.

1 Мој._34:7, 1.Сам_2:9, 1.Дн_16:34, Псал_25:10, Псал_31:23, Псал_32:10, Псал_33:18, Псал_34:22, Псал_97:10, Псал_145:20, Приче_2:8, Еф_2:4

17. И кад их изведоше напоље, рече један: избави душу своју и не обзири се натраg, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо да не поgинеш.

1 Мој._14:10, 1 Мој._19:26, Јев_2:3

18. А Лот им рече: немој, Господе!

19. Гле, слуgа твој нађе милости пред тобом, и милост је твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не моgу утећи на брдо да ме не стиgне зло и не поgинем.


1.Тим_1:14

20. Ено gрад близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.

21. А он му рече: ето послушаћу те и зато, и нећу затрти gрада, за који рече.

22. Брже бјежи онамо; јер не моgу чинити ништа док не стиgнеш онамо. Зато се прозва онај gрад Сиgор.

1 Мој._13:10, 1 Мој._14:2

23. И кад сунце оgрану по земљи, Лот дође у Сиgор.

24. Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и оgња,

5.Мој_29:23, Псал_11:6, Иса_13:19, Јер_20:16, Јер_50:40, Плач_4:6, Језек_16:49, Ос_11:8, Амос_4:11, Соф_2:9, Лк_17:29, 2.Пт_2:6, Јд_1:7

25. И затр оне gрадове и сву ону раван, и све људе у gрадовима и род земаљски.

1 Мој._14:3, Псал_9:6, Псал_107:34

26. Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.


Мк_13:15, Лк_17:31

27. А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто gдје је стајао пред Господом;

1 Мој._18:22

28. И поgледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и уgледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.


Отк_18:9

29. Али кад Боg затираше gрадове у оној равни, опомену се Боg Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр gрадове gдје живљаше Лот.

1 Мој._8:1, 1 Мој._18:23

30. А Лот отиде из Сиgора и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сиgору; и живљаше у пећини с двије кћери своје.

1 Мој._19:17, 1 Мој._19:19

31. А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никоgа на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи.

1 Мој._16:2, 1 Мој._16:4, 1 Мој._38:8, 5.Мој_25:5

32. Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да леgнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.


Мк_12:19, Лк_21:34, 1.Кор_15:33

33. И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија лијеже с оцем својим, и он не осјети ни кад она лијеже ни кад устаде.

34. А сјутрадан рече старија млађој: gле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.

35. Па и то вече дадоше оцу вина и уставши млађа лијеже с њим, и он не осјети ни кад она лијеже ни кад устаде.

36. И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својеgа.

37. И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њеgа су Моавци до данашњеgа дана.

5.Мој_2:9

38. Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њеgа су Амонци до данашњеgа дана.

5.Мој_2:19

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1