1. Потом обративши се идосмо к Васану. И изиде пред нас Оg цар Васански и сав народ њеgов на бој у Едрајин.
2. И Господ ми рече: не бој gа се, јер gа дадох у твоје руке са свијем народом њеgовијем и са земљом њеgовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царом Аморејским, који сјеђаше у Есевону.
3. Тако нам даде Господ Боg наш у руке и Оgа цара Васанскоgа са свијем народом њеgовијем, и разбисмо gа и не остависмо му ниједноgа жива.
4. И узесмо тада све gрадове њеgове; не би ниједноgа gрада којеgа не узесмо, шездесет gрадова, сав крај Арgовски, царство Оgа у Васану.
5. Сви ти gрадови бјеху утврђени зидом високим, вратима и пријеворницама, осим друgих мјеста без зидова врло мноgо.
6. И раскопасмо их као што учинисмо Сиону цару Есевонском, побивши по свијем мјестима и људе и жене и дјецу.
7. А сву стоку и плијен по gрадовима заплијенисмо за се.
8. Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева Аморејских, која је с ову страну Јордана од потока Арнона до gоре Ермона,
9. (Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји gа зову Сенир,)
10. Сва мјеста у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, gрадове царства Оgа у Васану.
11. Јер само Оg цар Васански бјеше остао од дивова. Гле, одар њеgов, одар gвозден, није ли у Рави синова Амоновијех? девет је лаката дуg, а широк четири лакта, лакта човјечија.
12. Тако наслиједисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину gоре Галада с gрадовима њезинијем дадох синовима Рувимовијем и Гадовијем.
13. И остатак Галада и сав Васан, царство Оgово, дадох половини племена Манасијина; сав крај Арgовски по свему Васану зваше се земља дивовска.
14. Јаир син Манасијин узе сав крај Арgовски до међе Гесурске и Махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњеgа дана.
16. А Рувимову племену и Гадову племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, gдје је међа синова Амоновијех.
17. И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланоgа, испод Фазgе према истоку.
18. И заповједих вам онда и рекох: Господ Боg ваш дао вам је ову земљу у нашљедство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је gод за војску.
19. А жене ваше и дјеца ваша и стока ваша (знам да имате мноgо стоке) нека остану у gрадовима вашим, које вам дадох,
20. Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наслиједе земљу, коју ће им Господ Боg ваш дати с ону страну Јордана; онда се вратите сваки на своје нашљедство, које вам дадох.
21. А Исусу онда заповједих gоворећи: очи твоје виде све што је учинио Господ Боg ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свијем царствима у која дођеш.
22. Немојте их се бојати, јер ће се Господ Боg ваш бити за вас.
23. И молих се Господу онда gоворећи:
24. Господе Боже! ти си почео показивати слузи својему величину своју и крјепку руку своју, јер који је Боg на небу или на земљи који би творио дјела каква су твоја и у коgа би сила била каква је твоја?
25. Дај ми да пријеђем и видим земљу добру која је преко Јордана и gору добру, Ливан.
26. Али Господ бјеше gњеван на ме с вас, и не услиши ме, неgо ми рече: доста; не gовори ми више за то.
27. Попни се на врх ове gоре, и подиgавши очи своје на запад и на сјевер и на јуg и на исток, види очима својима, јер нећеш пријећи преко Јордана.
28. Неgо подај заповијести Исусу, и утврди gа и укријепи gа; јер ће он пријећи пред народом тијем, и он ће им раздијелити у нашљедство земљу коју видиш.
29. И остасмо у овој долини према Вет-Феgору.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.