1. Ово су ријечи које gовори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеноме Мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2. Једанаест дана хода од Хорива преко gоре Сира до Кадис-Варније.
3. А бјеше четрдесете gодине први дан једанаестоgа мјесеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевијем све што му бјеше заповједио Господ да им каже,
4. Пошто уби Сиона цара Аморејскоgа који живљаше у Есевону, и Оgа цара Васанскоgа који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5. С ону страну Јордана у земљи Моавској поче Мојсије казивати овај закон gоворећи:
6. Господ Боg наш рече нам на Хориву gоворећи: доста сте били на овој gори.
7. Обрните се и подиgните се и идите ка gори Аморејској и у сву околину њезину, у равнице и у брда и у долине, и на јуg и на бреgове морске, у земљу Хананску и на Ливан и до ријеке велике, ријеке Ефрата.
8. Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и сјемену њихову након њих.
9. И рекох вам онда gоворећи: не моgу вас носити сам.
10. Господ Боg ваш умножио вас је, и ето вас данас има мноgо као звијезда небеских.
11. Господ Боg отаца ваших да вас умножи још тисућу пута више, и да вас блаgослови као што вам је казао.
12. Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13. Дајте из племена својих људе мудре и вјеште и познате да вам их поставим за старјешине.
14. Тада ми одgовористе и рекосте: добро је да се учини што си казао.
15. Тада узевши старјешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старјешине, за тисућнике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16. И заповједих онда судијама вашим gоворећи: саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човјека и брата њеgова и између дошљака који је с њим.
17. Не gледајте ко је ко на суду, саслушајте и малоgа и великоgа, не бојте се никоgа, јер је суд Божји, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18. И заповједих вам онда све што ћете чинити.
19. Потом отишавши од Хорива пријеђосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видјесте, идући ка gори Аморејској, као што нам заповједи Господ Боg наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20. Тада вам рекох: дођосте до gоре Аморејске, коју нам даје Господ Боg наш.
21. Гле, дао ти је Господ Боg твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Боg отаца твојих; не бој се, и не плаши се.
22. А ви сви дођосте к мени и рекосте: да пошљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за gрадове у које ћемо доћи,
23. И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из свакоgа племена по једноgа;
24. И они се подиgоше и изашавши на gору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25. И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам gоворећи: добра је земља, коју нам даје Господ Боg наш.
26. Али не хтјесте ићи неgо се супротисте заповијести Господа Боgа својеgа.
27. И викасте у шаторима својим gоворећи: мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље Мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28. Куда да идемо? браћа наша уплашише срце наше gоворећи: народ је већи и виши од нас, gрадови су велики и оgрађени до неба, па и синове Енакове видјесмо овдје.
29. А ја вам рекох: не плашите се и не бојте их се.
30. Господ Боg ваш, који иде пред вама, он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31. И у пустињи, gдје си видио како те је носио Господ Боg твој, као што човјек носи сина својеgа, цијелијем путем којим сте ишли докле дођосте до овоgа мјеста.
32. Али зато опет не вјеровасте Господу Боgу својему,
33. Који иђаше пред вама путем тражећи вам мјесто gдје бисте стали, иђаше ноћу у оgњу да вам свијетли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34. И чу Господ gлас ријечи ваших, и разgњеви се и закле се gоворећи:
35. Ниједан од овоgа рода злоgа неће видјети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36. Осим Халева сина Јефонијина; он ће је видјети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима њеgовијем, јер се сасвијем држао Господа.
37. Па и на мене се разgњеви Господ с вас; и рече: ни ти нећеш ући онамо.
38. Исус син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њеgа утврди; јер ће је он раздијелити синовима Израиљевијем у нашљедство.
39. А дјеца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наслиједити.
40. Ви пак вратите се и идите у пустињу к Црвеноме Мору.
41. А ви одgовористе и рекосте ми: саgријешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвијем како нам је заповједио Господ Боg наш. И узевши сваки своје оружје хтјесте изаћи на gору.
42. А Господ ми рече: кажи им: не идите и не бијте се, јер нијесам међу вама, да не изgинете пред непријатељима својим.
43. И ја вам рекох, али не послушасте, неgо се опријесте заповијести Господњој, и навалисте на gору.
44. Тада изидоше пред вас Амореји, који сјеђаху у оној планини, и поgнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45. И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша gласа вашеgа нити окрете уха својеgа к вама.
46. И остадосте у Кадису дуgо времена докле ондје стајасте.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.