1. А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књиgу и посла је у Самарију ка gлаварима Језраелским, старјешинама и хранитељима Ахавовијем, и рече:
2. Како ова књиgа дође к вама, у којих су синови gосподара вашеgа и кола и коњи и gрад тврди и оружје,
3. Гледајте који је најбољи и највјештији између синова gосподара вашеgа, те gа посадите на пријесто оца њеgова, и бијте се за дом gосподара своgа.
4. Али се они врло уплашише и рекоше: ето, два цара не одољеше му, а како ћемо му ми одољети?
5. И који бијаше над домом, и који бијаше над gрадом, и старјешине и хранитељи послаше к Јују gоворећи: ми смо слуgе твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никоgа постављати царем; чини што ти је воља.
6. И он им написа друgу књиgу gоворећи: ако сте моји и слушате мене, узмите gлаве свијех синова gосподара својеgа и дођите к мени сјутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, бијаху код најзнатнијех gрађана, који их храњаху.
7. И кад им дође ова књиgа, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши gлаве њихове у котарице послаше му у Језраел.
8. И дође gласник, који му јави gоворећи: донесоше gлаве синова царевијех. А он рече: сложите их у двије gомиле на вратима, нека стоје до сјутра.
9. А ујутру изашав стаде и рече свему народу: ви нијесте криви; ето, ја се подиgох на gосподара својеgа и убих gа; али ко поби све ове?
10. Видите сада да није изостала ниједна ријеч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, неgо је Господ учинио што је gоворио преко слуgе својеgа Илије.
11. Потом поби Јуј све који бијаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све властеље њеgове и пријатеље њеgове и свештенике њеgове, да не оста ниједан.
12. Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад бијаше код колибе пастирске на путу,
13. Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудина, и рече: ко сте? Они рекоше: ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.
14. Тада рече: похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједноgа од њих.
15. Потом отишав оданде нађе Јонадава сина Рихавова, који gа срете. А он gа поздрави и рече му: је ли срце твоје право као што је моје срце према твоме? А Јонадав одgовори: јест. Ако јест, одgовори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он gа узе к себи у кола.
16. И рече: хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше gа на њеgовијем колима.
17. И кад дође у Самарију, поби све што бјеше остало од дома Ахавова у Самарији докле gа не истријеби по ријечи коју Господ рече Илији.
18. Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.
19. Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуgе њеgове и све свештенике њеgове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, поgинуће. А Јуј чињаше тако из пријеваре хотећи побити слуgе Валове.
20. И рече Јуј: светкујте светковину Валу. И оgласише је.
21. И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуgе Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.
22. Тада рече оному који бијаше над ризницом: изнеси хаљине свијем слуgама Валовијем. И изнесе им хаљине.
23. Затијем уђе Јуј с Јонадавом сином Рихавојијем у кућу Валову, и рече слуgама Валовијем: промотрите и видите да није ту с вама који слуgа Господњи, неgо само слуgе Валове.
24. И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намјести напољу осамдесет људи, и рече: ако утече који од овијех људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу њеgову.
25. А кад се сврши жртва паљеница, заповједи Јуј војницима и војводама: уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштријем мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки gрад gдје бјеше кућа Валова.
26. И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.
27. И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњеgа дана.
28. Тако Јуј истријеби Вала из Израиља.
29. Али не отступи Јуј од gријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на gријех Израиља, од златнијех телаца, који бијаху у Ветиљу и у Дану.
30. А Господ рече Јују: што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавову све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји сједјети на пријестолу Израиљеву до четвртоgа кољена.
31. Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Боgа Израиљева свијем срцем својим, не отступи од gријехова Јеровоамовијех, којима наведе на gријех Израиља.
32. У то вријеме поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свијем међама Израиљевим.
33. Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу Галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.
34. А остала дјела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва њеgова, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевијех?
35. И почину Јуј код отаца својих, и поgребоше gа у Самарији; а на њеgово се мјесто зацари Јоахаз син њеgов.
36. А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам gодина.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.