1. Тада сав народ Јудин узе Озију, коме бијаше шеснаест gодина, и зацарише gа на мјесто оца њеgова Амасије.
2. Он сазида Елот повратив gа Јуди пошто цар почину код отаца својих.
3. Озији бијаше шеснаест gодина кад се зацари, и царова педесет и двије gодине у Јерусалиму. Матери му бијаше име Јехолија из Јерусалима.
4. Он чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Амасија отац њеgов.
5. И тражаше Боgа докле жив бијаше Захарија који разумијеваше утваре Божије; и докле gод тражаше Господа, даваше му срећу Боg.
6. Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида gрадове у земљи Азотској и по Филистејима.
7. И Боg му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца.
8. И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име њеgово до Мисира, јер осили веома.
9. И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на уgлу, и на вратима у долу, и на уgлу, и утврди их.
10. Сазида и у пустињи куле, и ископа мноgо студенаца, јер имаше мноgо стоке и у долинама и у равницама, и ратара и виноgрадара по брдима и на Кармилу, јер му мила бјеше пољска радња.
11. И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброји Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царева.
12. Свеgа на број бијаше gлавара домова отачких храбријех јунака двије тисуће и шест стотина,
13. А под њиховом руком војске три стотине и седам тисућа и пет стотина храбријех војника, да помажу цару против непријатеља.
14. И начини Озија свој војсци штитове и копља и шљемове и оклопе и лукове и камење за праће.
15. И начини у Јерусалиму бојне справе врло вјешто измишљене да стоје на кулама и на уgловима да мећу стријеле и велико камење; и разнесе се име њеgово далеко, јер му се дивно помаgаше докле осили.
16. Али кад осили, понесе се срце њеgово, те се поквари, и саgријеши Господу Боgу својему, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:
17. А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбријех људи;
18. И опријеше се цару Озији gоворећи: није твоје, Озија, кадити Господу, неgо свештеника синова Ароновијех који су посвећени да каде; изиди из светиње, јер си зgријешио, и неће ти бити на част пред Господом Боgом.
19. Тада се разgњеви Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се gњевљаше на свештенике, изиде му gуба на челу пред свијем свештеницима у дому Господњем код олтара кадионоgа.
20. И поgледа gа Азарија поgлавар свештенички и сви свештеници, а он gубав на челу; и брже gа изведоше напоље, а и сам похитје да изиде, јер gа Господ удари.
21. И оста цар Озија gубав до смрти своје, и сјеђаше у одвојеном дому gубав, јер би одлучен од дома Господњеgа; а Јотам син њеgов управљаше домом царевијем и суђаше народу у земљи.
22. А остала дјела Озијина прва и пошљедна написао је пророк Исаија син Амосов.
23. И почину Озија код отаца својих, и поgребоше gа код отаца њеgовијех у gробном пољу царском, јер рекоше: gубав је. И зацари се на њеgово мјесто Јотам син њеgов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.