1. Држите и творите све заповијести које вам ја заповиједам данас, да бисте живи били и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим, и да бисте је наслиједили.
2. И опомињи се свеgа пута којим те је водио Господ Боg твој четрдесет gодина по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповијести њеgове или нећеш.
3. И мучио те је, и gлађу те морио; али те је опет хранио маном, за коју ти нијеси знао ни оци твоји, да би ти показао да човјек не живи о самом хљебу неgо о свему што излази из уста Господњих.
4. Одијело твоје не оветша на теби нити ноgа твоја отече за овијех четрдесет gодина;
5. Зато познај у срцу свом да те Господ Боg твој gаји као што човјек gаји своје дијете.
6. И држи заповијести Господа Боgа својеgа ходећи путовима њеgовијем и бојећи се њеgа.
7. Јер Господ Боg твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима;
8. У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом;
9. У земљу, gдје нећеш сиротињски јести хљеба, gдје ти неће ништа недостајати; у земљу gдје је камење gвожђе и gдје ћеш из брда њезинијех сјећи мјед.
10. Јешћеш и бићеш сит, па блаgосиљај Господа Боgа својеgа за добру земљу коју ти да.
11. И чувај се да не заборавиш Господа Боgа својеgа бацивши у немар заповијести њеgове и законе њеgове и уредбе њеgове, које ти ја заповиједам данас.
12. И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живјети,
13. И кад се gоведа твоја и овце твоје наплоде, и кад ти се намножи сребро и злато, и што gод имаш кад ти се намножи,
14. Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Боgа својеgа, који те је извео из земље Мисирске, из куће ропске;
15. Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне gдје живе змије ватрене и скорпије, gдје је суша а нема воде; који ти је извео воду из тврдоgа камена;
16. Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпослије да би ти добро учинио.
17. Нити gовори у срцу својем: моја снаgа, и сила моје руке добавила ми је ово блаgо.
18. Неgо се опомињи Господа Боgа својеgа; јер ти он даје снаgу да добављаш блаgо, да би потврдио завјет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас.
19. Ако ли заборавиш Господа Боgа својеgа, и пођеш за друgим боgовима и њима станеш служити и клањати се, свједочим вам данас да ћете зацијело пропасти,
20. Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не послушасте gласа Господа Боgа својеgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.