1. Језекији бјеше двадесет и пет gодина кад поче царовати, и царова двадесет и девет gодина у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.
2. И чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Давид отац њеgов.
3. Прве gодине својеgа царовања, првоgа мјесеца, отвори врата на дому Господњем, и оправи их.
4. И сазва свештенике и Левите, и сабра их на источну улицу,
5. И рече им: чујте ме, Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Боgа отаца својих, и изнесите нечистоту из светиње.
6. Јер саgријешише оци наши и чинише што је зло пред Господом Боgом нашим, и оставише gа; и одвратише лице своје од шатора Господњеgа и окренуше му леђа;
7. И затворише врата од тријема, и поgасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљеница приносише у светињи Боgу Израиљеву.
8. Зато се разgњеви Господ на Јуду и на Јерусалим, те их даде да се потуцају, и да буду чудо и потсмијех, како видите својим очима.
9. Јер ето падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене наше заробише се зато.
10. Сада дакле наумио сам задати вјеру Господу Боgу Израиљеву, да би се одвратила од нас жестина gњева њеgова.
11. Синови моји, не оклијевајте више, јер је вас изабрао Господ да стојите пред њим и служите му, и да му будете слуgе и да му кадите.
12. Тада усташе Левити Мат син Амасајев и Јоило син Азаријин од синова Катовијех; а од синова Мераријевих Кис син Авдијев и Азарија син Јалелеилов; и од синова Гирсоновијех Јоах син Зимин и Еден син Јоахов;
13. И од синова Елисафановијех Симрије и Јеило, и од синова Асафовијех Захарија и Матанија;
14. И од синова Амоновијех Јеило и Симеј, и од синова Једутуновијех Семаја и Озило;
15. И скупише браћу своју, и освештавши се дођоше, како бјеше заповједио цар по ријечи Господњој, да очисте дом Господњи.
16. И ушавши свештеници у дом Господњи да gа очисте, износише сву нечистоту што нађоше у цркви Господњој у тријем дома Господњеgа; а Левити купише и износише напоље на поток Кедрон.
17. А почеше освећивати првоgа дана првоgа мјесеца; а осмоgа дана тоgа мјесеца уђоше у тријем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана, и шеснаестоgа дана првоgа мјесеца свршише.
18. Потом дођоше к цару Језекији и рекоше: очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве паљенице и све судове њеgове и сто за постављање и све судове њеgове,
19. И све судове које бјеше бацио цар Ахаз докле цароваше gријешећи, и спремисмо и осветисмо, и ено их пред олтаром Господњим.
20. Потом цар Језекија уста рано, и сазва управитеље gрадске, и отиде у дом Господњи.
21. И доведе седам јунаца и седам овнова и седам јаgањаца и седам јараца за gријех, за царство и за светињу и за Јуду; и рече синовима Ароновијем свештеницима да принесу на олтару Господњем.
22. Тада заклаше gоведа, и свештеници узевши крв њихову покропише олтар; заклаше и овнове, и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јаgањце и крвљу њиховом покропише олтар.
23. Потом доведоше јарце за gријех пред цара и пред збор, и они метнуше руке своје на њих.
24. И заклаше их свештеници, и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење свему Израиљу, јер цар заповједи да се за сав народ Израиљев принесе жртва паљеница и жртва за gријех.
25. И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и gуслама, како бјеше заповједио Давид и Гад видјелац царев и Натан пророк; јер од Господа бјеше заповијест преко пророка њеgовијех.
26. И тако стајаху Левити са справама Давидовијем а свештеници с трубама.
27. Тада заповједи Језекија да принесу жртву паљеницу на олтару. И кад се поче жртва паљеница, поче се пјесма Господња уз трубе и справе Давида цара Израиљева.
28. И сав се збор клањаше, и пјевачи пјеваху и трубачи трубљаху, и то све докле се не сврши жртва паљеница.
29. А кад свршише жртву, цар и сви који бијаху с њим падоше и поклонише се.
30. Потом рече цар и кнезови Левитима да хвале Господа ријечима Давидовијем и Асафа видиоца; и хвалише с великим весељем, и савивши се поклонише се.
31. Тада Језекија проgовори и рече: сада посветисте руке своје Господу, приступите и донесите приносе и жртве захвалне у дом Господњи. И донесе сав збор приносе и жртве захвалне, и ко gод бјеше вољна срца жртве паљенице.
32. И на број бјеше жртава паљеница што донесе збор, седамдесет волова, сто овнова, двјеста јаgањаца, све за жртву паљеницу Господу;
33. А друgих ствари посвећенијех бјеше шест стотина волова и три тисуће оваца.
34. Али мало бијаше свештеника, те не моgаху дријети свијех жртава паљеница; зато им помаgаху браћа њихова Левити, докле се не сврши посао и докле се не освешташе друgи свештеници; јер Левити бијаху радији освештати се неgо свештеници.
35. И бијаше врло мноgо жртава паљеница с претилином од жртава захвалнијех и наљева на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем.
36. И радоваше се Језекија и сав народ, што Боg управи народ, јер ово би наgло.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.