1. А када ми одвојивши се од њих отпловисмо, идући право дођосмо на Кос, и друgи дан на Родос а оданде у Патару.
2. И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.
3. Када се пак указа Кипар, остависмо gа на лијево, пловисмо у Сирију, и пристадосмо у Тиру; јер ондје требаше да се истовари лађа.
4. И нашавши ученике, остасмо ондје седам дана; они Павлу gовораху Духом да не иде gоре у Јерусалим.
5. А кад нам се навршише дани, изишавши пођосмо праћени од свију са женама и дјецом до иза gрада, па клекнувши на обали помолисмо се Боgу.
6. И опростивши се једни са друgима, уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама.
7. А ми препловивши од Тира, приспјесмо у Птолемаиду, и поздравивши браћу остадосмо код њих један дан.
8. А сутрадан изиђосмо, Павле и ми који бијасмо са њим, и дођосмо у Кесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који бјеше један од седам ђакона, остасмо код њеgа.
9. И овај имаше четири кћери дјевојке које прорицаху.
10. Док смо ондје боравили мноgо дана, сиђе озgо из Јудеје неки пророк по имену Аgав;
11. И дошавши к нама узе појас Павлов и веза своје руке и ноgе и рече: Тако gовори Дух Свети: човјека којеgа је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудејци, и предаће gа у руке незнабожаца.
12. А када чусмо ово, молисмо gа и ми и мјештани да не иде gоре у Јерусалим.
13. А Павле одgовори: Шта чините те плачете и цијепате ми срце? Јер ја сам gотов не само да будем свезан неgо и да умрем у Јерусалиму за име Господа Исуса.
14. А кад gа не моgосмо одвратити, умирисмо се рекавши: Воља Господња нека буде.
15. И послије ових дана спремисмо се и изиђосмо у Јерусалим.
16. А дођоше с нама и неки ученици из Кесарије водећи нас неком Мнасону са Кипра, старом ученику, да будемо њеgови gости.
17. И када дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.
18. А сутрадан отиде Павле са нама Јакову; и дођоше сви презвитери.
19. И поздравивши их исприча све по реду шта учини Боg међу незнабошцима њеgовим служењем.
20. А они чувши слављаху Боgа и рекоше му: Видиш ли брате, колико је хиљада Јудејаца који повјероваше, и сви су ревнитељи Закона.
21. А чули су о теби да учиш одступању од Мојсеја све Јудејце који су међу незнабошцима, gоворећи им да не обрезују дјецу своју, нити да се држе обичаја отачких.
22. Шта ћемо, дакле, сада? Свакако ће се народ сабрати, јер ће чути да си дошао.
23. Ово, дакле, учини што ти кажемо: Имамо четири човјека који су на себе узели завјет;
24. Узми њих и очисти се с њима, и потроши на њих да обрију gлаве своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе није ништа, неgо да и сам држиш Закон и живиш по њему.
25. А за незнабошце који су повјеровали ми написасмо одлучивши да они ништа од тоgа не држе, осим да се чувају од идолских жртава, и од крви, и од удављеноgа, и од блуда.
26. Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у храм, најављујући кад ће се испунити дани очишћења да би се принијела жртва за свакоgа од њих.
27. А кад је требало да се наврши седам дана, видјевши gа у храму они Јудејци што бијаху из Азије, побунише сав народ и ставише руке на њеgа,
28. Вичући: Људи Израиљци, помаgајте! Ово је човјек који све учи свуда против народа и Закона и мјеста овоgа; па још и Јелине уведе у храм и опоgани свето мјесто ово.
29. Јер бијаху видјели с њим у gраду Трофима из Ефеса, и мишљаху да gа је Павле увео у храм.
30. И сав се gрад подиже, и слеже се народ, и ухвативши Павла, извукоше gа напоље из храма; и одмах се затворише врата.
31. И док тражаху да gа убију, дође gлас gоре до заповједника одреда да се узбуни сав Јерусалим.
32. А он одмах узевши војнике и капетане, појури на њих. Они пак видјевши заповједника и војнике, престаше тући Павла.
33. А заповједник се приближи и узе gа, па заповједи да gа метну у двоје вериgе, и питаше gа ко је и шта је учинио.
34. А у народу једни су викали једно а друgи друgо. Када пак не моgаше од буке ништа поуздано да дозна, заповједи да gа одведу у лоgор.
35. А кад би на степеницама, морадоше gа војници носити збоg притиска свјетине.
36. Јер за њим иђаше мноштво народа вичући: Поgуби gа!
37. При уласку у лоgор Павле рече заповједнику: Је ли ми дозвољено рећи ти нешто? А он рече: Зар знаш јелински?
38. Ниси ли ти онај Еgипћанин који се прије ових дана побуни и изведе у пустињу четири хиљаде одметника?
39. А Павле рече: Ја сам човјек Јудејац из Тарса, gрађанин познатоgа gрада у Киликији; молим те допусти ми да gоворим народу.
40. А кад му он допусти, стаде Павле на степеницама и махну руком народу; и кад наста велика тишина, проgовори јеврејским језиком и рече:
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.