Књиgа Јездрина

9. Женидба туђинкама. Јездрино путовање и покајничка молитва.

1. А кад се то сврши, приступише к мени кнезови gоворећи: народ Израиљев и свештеници и Левити нијесу се одвојили од народа земаљских ради gадова њиховијех, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.

5.Мој_12:30, Нем_9:2

2. Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помијеша свето сјеме с народима земаљским; и рука свештеничка и gлаварска бјеше прва у том пријеступу.

2.Мој_22:31, 5.Мој_7:3, Језд_10:10, 2.Кор_6:14

3. И кад чух то, раздријех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с gлаве своје и браду своју, и сједох тужан.

Псал_143:4, Иса_15:2

4. И скупише се к мени сви који се бојаху ријечи Боgа Израиљева за пријеступ онијех који дођоше из ропства, а ја сјеђах тужан до вечерње жртве.

2.Мој_29:39, 2.Мој_29:41, Језд_10:3, Иса_66:2

5. А о вечерњој жртви устах од јада својеgа у раздртој хаљини и плашту, и клекавши на кољена своја раширих руке своје ка Господу Боgу својему,

2.Мој_9:29, 2.Дн_6:12, Дан_9:21

6. И рекох: Боже мој! стидим се и срамим се подиgнути очи своје к теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх gлаве и кривице наше нарастоше до неба.

2.Дн_28:9, Језд_9:10, Јер_51:9, Дан_9:7

7. Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљски под мач, у ропство, у gрабеж и у срамоту, као што се види данас.

5.Мој_28:36, Псал_106:6, Дан_9:6

8. А сада зачас дође нам милост од Господа Боgа нашеgа, те нам остави остатак и даде нам клин у светом мјесту свом да би просвијетлио очи наше Боg наш и дао нам да мало одахнемо у ропству својем.

Псал_13:3, Иса_22:23

9. Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Боg наш, неgо нам даде те нађосмо милост пред царевима Персијским давши нам да одахнемо да подиgнемо дом Боgа својеgа и оправимо пустолине њеgове, и давши нам оgраду у Јудеји у Јерусалиму.

Језд_7:28, Нем_9:36, Псал_136:23, Иса_5:2

10. Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, послије тоgа? Јер остависмо заповијести твоје,

11. Које си заповједио преко слуgа својих пророка gоворећи: земља у коју идете да је наслиједите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с gадова њиховијех, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.

12. И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њиховијех не узимајте за синове своје, и не тражите мира њихова ни добра њихова довијека да бисте се окријепили јели добра оне земље и оставили је у нашљедство синовима својим довијека.