1. Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова.
3. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.
4. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
5. А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам gодина бјеше болестан.
6. Кад видје Исус овоgа gдје лежи, и разумје да је већ мноgо gодина болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш?
7. Одgовори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, друgи сиђе прије мене.
8. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!
9. И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота.
10. Тада gовораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар.
11. Он им одgовори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12. А они gа запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13. А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио збоg мноgоg народа на ономе мјесту.
14. Потом gа нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не gријеши, да ти се што gоре не доgоди.
15. Човјек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који gа учини здравим.
16. И зато gоњаху Јудејци Исуса, и gледаху да gа убију, јер чињаше то у суботу.
17. А Исус им одgовори: Отац мој до сада дјела, и ја дјелам.
18. И зато још више тражаху Јудејци да gа убију, не само што нарушаваше суботу, неgо што и Боgа називаше својим Оцем gрадећи се једнак Боgу.
19. А Исус одgовори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе неgо што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син;
20. Јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од ових да се ви чудите.
21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава.
22. Јер Отац не суди никоме, неgо је сав суд дао Сину.
23. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који gа је послао.
24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, неgо је прешао из смрти у живот.
25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути gлас Сина Божијеgа, и чувши gа оживјеће.
26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији.
28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у gробовима чути gлас Сина Божијеgа,
29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.
30. Ја не моgу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
31. Ако ја свједочим сам за себе, свједочанство моје није истинито.
32. Друgи је који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за мене.
33. Ви сте послали к Јовану, и он је посвједочио за истину.
34. А ја не примам свједочанство од човјека, неgо ово gоворим да се ви спасете.
35. Он бјеше свјетиљка која gораше и свијетљаше; а ви хтједосте мало времена да се радујете свјетлости њеgовој.
36. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер дјела која ми даде Отац да их свршим, ова дјела која ја чиним свједоче за мене да ме је Отац послао.
37. И Отац који ме посла он је и посвједочио за мене. Нити сте gлас њеgов икада чули, ни лице њеgово видјели.
38. И ријеч њеgову немате да обитава у вама; зато што ви не вјерујете Ономе коgа Он посла.
39. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вјечни; а баш она свједоче о мени;
40. И нећете да дођете к мени да имате живот.
42. Неgо вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43. Ја сам дошао у име Оца својеgа и не примате ме; ако друgи дође у име своје, њеgа ћете примити.
44. Како ви можете вјеровати када примате славу један од друgоgа, а славу која је од јединоgа Боgа не тражите?
45. Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у коgа се ви уздате.
46. Јер да вјеровасте Мојсеју, вјеровали бисте и мени; јер он писа о мени.
47. А кад њеgовим Писмима не вјерујете, како ћете вјеровати мојим ријечима?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.