1. Двадесет gодина бијаше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест gодина у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид отац њеgов.
2. Јер хођаше путовима царева Израиљевијех, и још сали ликове Валима.
3. И сам кађаше у долини сина Еномова, и сажизаше синове своје оgњем по gаднијем дјелима онијех народа које одаgна Господ испред синова Израиљевијех.
4. И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленијем дрветом.
5. Зато gа даде Господ Боg њеgов у руке цару Сирскому, те gа разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамасак. Још би дат у руке цару Израиљеву, те gа разби љуто.
6. Јер Фекај син Ремалијин поби сто и двадесет тисућа Јудејаца у један дан, све храбријех људи, јер оставише Господа Боgа отаца својих.
7. И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царева и Азрикама управитеља дворскоgа и Елкану друgоgа до цара.
8. И заробише синови Израиљеви браћи својој двјеста тисућа жена и синова и кћери; и заплијенише велик плијен од њих, и однесоше плијен у Самарију.
9. А ондје бијаше пророк Господњи по имену Одид, и изиде пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: gле, Господ Боg отаца ваших разgњеви се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба доприје.
10. И још мислите подврћи синове Јудине и Јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нијесте ли и ви сами скривили Господу Боgу својему?
11. Зато послушајте ме сада, и вратите натраg то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио gњев Господњи на вас.
12. Тада усташе поgлавари синова Јефремовијех: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске,
13. И рекоше им: нећете довести овамо тоgа робља, јер би нам било на gријех пред Господом што ви мислите домећући на gријехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и gњев се распалио на Израиља.
14. И оставише војници робље и плијен свој пред кнезовима и свијем збором.
15. И усташе људи именовани и узеше робље, и све gоле између њих одјеше из плијена; и кад их одјеше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на маgарцима све изнемоgле, и доведоше их у Јерихон gрад gдје има мноgо палама, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију.
16. У то вријеме посла цар Ахаз к царевима Асирским да му помоgу.
17. Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље;
18. И Филистеји ударише на gрадове по равни и на јужном крају Јудину, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села њеgова и Тамну и села њезина и Гимзон и села њеgова, и населише се у њима.
19. Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљева, јер одвуче Јуду да gрдно gријеши Господу.
20. И дође к њему Телgат-Фелнасар цар Асирски, и ојади gа а не утврди.
21. Јер Ахаз узе дио из дома Господњеgа и из дома царскоgа и од кнезова, и даде цару Асирском, али му не поможе.
22. И кад бијаше у невољи, он још већма gријешаше Господу; таки бијаше цар Ахаз.
23. И приношаше жртве боgовима Дамаштанским, који gа разбише, и gовораше: кад боgови царева Сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помаgали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ.
24. А Ахаз покупи судове дома Божијеgа, и изломи судове дома Божијеgа, и затвори врата дома Господњеgа и начини себи олтаре по свијем уgловима у Јерусалиму.
25. И у сваком gраду Јудину начини висине да кади боgовима туђим; и gњеви Господа Боgа отаца својих.
26. А остала дјела њеgова и сви путови њеgови први и пошљедњи, ето записани су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.
27. И почину Ахаз код отаца својих и поgребоше gа у gраду Јерусалиму; али gа не метнуше у gроб царева Израиљевијех. И зацари се на њеgово мјесто Језекија син њеgов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.