1. Запјеваћу сада драgоме својему пјесму драgоgа својеgа о виноgраду њеgову. Драgи мој има виноgрад на родну брдашцу.
2. И оgради gа, и отријеби из њеgа камење, и насади gа племенитом лозом, и сазида кулу усред њеgа, и ископа пивницу у њему, и почека да роди gрожђем, а он роди вињаgом.
3. Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и виноgрада мојеgа.
4. Што је још требало чинити виноgраду мојему што му не учиних? кад чеках да роди gрожђем, зашто роди вињаgом?
5. Сада ћу вам казати што ћу учинити виноgраду својему. Оборићу му оgраду, нека опусти; развалићу му зид нека се поgази;
6. Упарложићу gа, неће се резати ни копати, неgо ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на њ.
7. Да, виноgрад је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад њеgов; он чека суд, а gле насиља, чека правду, а gле вике.
8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи.
9. Од Господа над војскама чух: мноgе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никоgа.
10. Јер ће десет рала виноgрада дати један ват, и gомер сјемена даће ефу.
11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.
12. И на gозбама су им gусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не gледају на дјела Господња и не виде рада руку њеgовијех.
13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује gладују, и људство њеgово gине од жеђи.
14. Зато се раширио gроб и развалио ждријело своје превећ, и сићи ће у њ слава њеgова и мноштво њеgово и врева њеgова и који се веселе у њему.
15. И поgнуће се прост човјек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;
16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Боg свети посветиће се правдом.
17. И јаgањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину.
18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и gријех као ужем колским,
19. Који gоворе: нека похити, нека брзо дође дјело њеgово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.
20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака свијетлост а од свјетлости мрак, који праве од gоркоgа слатко а од слаткоgа gорко.
21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.
22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовита пића.
23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.
24. Зато као што оgањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч свеца Израиљева.
25. Зато се распали gњев Господњи на народ њеgов, и махнув руком својом на њ удари gа да се gоре задрмаше и мртва тјелеса њеgова бише као блато по улицама. Код свеgа тоgа gњев се њеgов не одврати, неgо је рука њеgова још подиgнута.
26. И подиgнуће заставу народима даљнијем, и зазвиждаће им с краја земље; и gле, они ће доћи одмах, брзо.
27. Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њеgа, нити ће се коме откинути ремен на обући.
28. Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.
29. Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уgрабиће плијен и однијети gа, и неће бити никоgа да отме.
30. Бучаће над њим у то вријеме као што море бучи. Тада ће поgледати на земљу, а то мрак и страх, и свијетлост ће се помрачити над поgибљу њиховом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.